Sto godina samoće

Nekako sam navikao da s vremena na vreme naslov teksta koji pišem u blogu „ukradem“. Ovaj put je to naslov moje omiljene knjige, koju sam do sada čitao više od mnogo puta, a sigurno ću je čitati bar još više od nekoliko puta. I negde je upravo ta samoća o kojoj je Markes pisao na fenomenalan način i razlog za pisanje ovog posta u blogu. Totalni je paradoks da su ljudi, što su sredstva za komunikaciju masovnija i dostupnija, sve usamljeniji. Dugo sam na svetskoj globalnoj mreži, i tu imam najviše iskustva, pa ću se fokusirati na taj segment komunikacije među ljudima, ali sve što se odnosi na Internet primenjivo je i u drugim sferama međuljudskih odnosa.

Pre nego što sam počeo da pišem ovaj tekst, obišao sam sve društvene mreže za koje znam da postoje, i koje su iole posećene i popularne. Da bih još jednom presabrao utiske, i da bih pisao pod svežim impresijama. Ostaviću za tren po strani dve najpopularnije mreže – Facebook i Twitter – oni su svakako oblast za sebe, i tu mogu da se ispišu stranice i stranice teksta, i posvetiću se sajtovima za upoznavanje. Ono što prvo upada u oči jeste činjenica da je vrlo mali broj ljudi spreman da prizna da se na mrežu tog tipa registrovao/la zbog usamljenosti, i iz potrebe da pronađe nekoga ko bi mu/joj ispunio emocionalnu prazninu. Želeći da sakriju nešto što smatraju svojom slabošću, a uopšte nije znak slabosti ako je neko sam i usamljen, predstavljaju sebe u jako lošem svetlu, i ubeđen sam da malo ko o tome i razmišlja. Zamisli, molim te, registruješ se na sajt za upoznavanje, a onda u nekom prvom opisu navedeš kako nisi tu da bi te neko smarao, i kako si u vezi ili braku. Prosto se samo nameće pitanje – a ako si u vezi ili braku, šta ćeš na sajtu za upoznavanje? Postoje dve opcije:

1. Osoba nije u vezi i braku, to je napisala da bi izazvala određeni efekat – osoba se lažno predstavlja, sve što počne da se gradi na laži osuđeno je na propast. Zaključak: zaobići u širokom luku.

2. Osoba jeste u vezi i braku, ali želi da upozna nekog novog – igra na siguricu, i obmanjuje trenutnog partnera dok ne pronađe adekvatnu zamenu. Što radi sada, radiće opet. Zaključak isti kao pod 1.

A odakle ti tolika samouverenost da izjaviš kako te drugi smaraju? Možda je upravo suprotno, možda ti smaraš druge? Ta vrsta prepotencije je u direktnoj vezi sa ljudskom nesigurnošću u sebe, i što je osoba nesigurnija, to je sklonija širenju priča (laži) o tome kako je svi smaraju, saleću, dele komplimente, šalju privatne poruke, itd… Sajtovi za upoznavanje postoje da bi se ljudi koji su usamljeni upoznavali, i kroz razgovor eventualno pronašli srodnu dušu, ili bar stekli nove drugare, prijatelje. A ako sve počne od laži koje se na silu trpaju u kategoriju bezazlene, onda je svaka moguća priča unapred osuđena na propast. Ja mogu da razumem ljudski strah od emocionalnog povređivanja, i mogu da shvatim kako je teško biti otvoren i iskren, i pružati sebe „na tacni“ nekome za koga ne znaš ko je i kakav je, ali to ne znači da treba otići u drugu krajnost, pa kriti baš sve o sebi i/ili davati lažne informacije.

Godinama sam bio aktivno prisutan na chatovima i forumima, i na osnovu (pre)bogatog iskustva mogu da tvrdim da je iskusnom posmatraču veoma lako da pročita sagovornika već na osnovu samog nadimka i/ili potpisa (ako je reč o forumu). Prosto je neverovatno koliko podsvest igra važnu ulogu u odabiru nadimka, a još je neverovatnije koliko su ljudi malo svesni toga. Neću sada nabrajati sve tipove ljudi, niti ću objašnjavati principe po kojima se oni raspoznaju i dele, samo sam želeo da spomenem i tu oblast komunikacije, a to dalje dovodi do grupacije „misterioznih“ sagovornika sa weba. To su, znate već, oni koji umesto lične fotografije kao profilnu sliku koriste neki zanimljiv avatar ili fotografiju cveta, neke poznate ličnosti, automobila, itd… koji umesto imena i prezimena stavljaju ili samo ime ili koriste neko „umetničko“, i u čijem profilu ne možete da vidite ama baš nijedan detalj iz privatnog života. To su ljudi koji imaju vrlo jasnu podelu u svom životu, i dele ga na realni i virtuelni. Onaj realni žive onako kako znaju i umeju, i kako mogu, a u ovom virtuelnom stvaraju neki novi identitet, i uglavnom postaju sve ono što ne mogu u realnom životu. Tu su i empatični, i erotični, i pametni, i strpljivi, i lepi, prosto čovek na ranu da ih privije. Ili su, pak, sušta suprotnost – drski, hrabri, šibadžije, spremni da saspu nekome sve u lice. Sve dok je to lice na monitoru, naravno. I sve te neke virtuelne igre guraju ljude još dublje u usamljenost, jer prosto je nemoguće poverovati nekome ako smo svesni da i sami gradimo priču na lažima. Tu se onda javlja – nekada opravdan, a nekada potpuno neopravdan – oprez, iz koga proizilaze brojne otežavajuće okolnosti za komunikaciju.

Kao šlag na torti, za kraj sam ostavio kriterijume koje ljudi postavljaju u virtuelnim kontaktima. Kada bih pronašao žensku osobu koja je napisala na svom profilu u polju „Koga tražim“ napisala „Samo da je normalan, i da možemo da se razumemo i da se smejemo“ odmah bih je oženio. Ovako čitam dame kako traže partnere koji su sportski građeni, visokog obrazovanja, stambeno i na druge načine materijalno obezbeđeni, poželjno je nepušači i da ne konzumiraju alkohol, treba da budu verni, ne smeju da budu ljubomorni, itd, itd… Muškarci traže žene koje i pored toga što je 21. vek vrlo dobro znaju da je ženi mesto u kući, moraju da budu jebozovne, verne, ne smeju baš preterano da pitaju, podrazumeva se da tolerišu njegove odlaske u kafanu i na utakmice, moraju da budu dobre domaćice, majke, a ako već moraju da rade onda nikako ne smeju da zarađuju više od njega. Prijatelji moji dragi, da ja vama kažem nešto, onako u poverenju: takvi su već u srećnom braku, i gaje decu, i uživaju u životu. A vi, pre nego što krenete da popunjavate rubriku „Koga tražim“ sedite, i stavite prst na čelo, pa se upitajte šta nudite. Ako je to preveliki napor i problem, uzmite prazan list hartije, i podelite ga po dužini na dva dela. Sa jedne strane upišite ono što zasigurno možete nazvati svojim vrlinama, sa druge strane upišite svoje mane. Budite onda hrabri, pa se tako predstavite i u virtuelnom svetu, jer je to najsigurniji način da pronađete nekoga ko vam po senzibilitetu odgovara. Neće svakome neka vaša mana izgledati strašna, niti će baš svako umeti da prepozna neku od vaših vrlina. Nastupite iskreno, uz normalnu dozu opreza, i možda vam se već koliko je sutra posreći. Ovako kako sada radite, popločavate granitnim pločama put ka samoći, i činite ga putem sa koga nema povratka. Nije sramota priznati da smo usamljeni, takvo je vreme, a vreme čine ljudi. Pa učinimo onda da se neke stvari pomere i da se okrenu na bolje. Na nama je…