Sto godina samoće


Nekako sam navikao da s vremena na vreme naslov teksta koji pišem u blogu „ukradem“. Ovaj put je to naslov moje omiljene knjige, koju sam do sada čitao više od mnogo puta, a sigurno ću je čitati bar još više od nekoliko puta. I negde je upravo ta samoća o kojoj je Markes pisao na fenomenalan način i razlog za pisanje ovog posta u blogu. Totalni je paradoks da su ljudi, što su sredstva za komunikaciju masovnija i dostupnija, sve usamljeniji. Dugo sam na svetskoj globalnoj mreži, i tu imam najviše iskustva, pa ću se fokusirati na taj segment komunikacije među ljudima, ali sve što se odnosi na Internet primenjivo je i u drugim sferama međuljudskih odnosa.

Pre nego što sam počeo da pišem ovaj tekst, obišao sam sve društvene mreže za koje znam da postoje, i koje su iole posećene i popularne. Da bih još jednom presabrao utiske, i da bih pisao pod svežim impresijama. Ostaviću za tren po strani dve najpopularnije mreže – Facebook i Twitter – oni su svakako oblast za sebe, i tu mogu da se ispišu stranice i stranice teksta, i posvetiću se sajtovima za upoznavanje. Ono što prvo upada u oči jeste činjenica da je vrlo mali broj ljudi spreman da prizna da se na mrežu tog tipa registrovao/la zbog usamljenosti, i iz potrebe da pronađe nekoga ko bi mu/joj ispunio emocionalnu prazninu. Želeći da sakriju nešto što smatraju svojom slabošću, a uopšte nije znak slabosti ako je neko sam i usamljen, predstavljaju sebe u jako lošem svetlu, i ubeđen sam da malo ko o tome i razmišlja. Zamisli, molim te, registruješ se na sajt za upoznavanje, a onda u nekom prvom opisu navedeš kako nisi tu da bi te neko smarao, i kako si u vezi ili braku. Prosto se samo nameće pitanje – a ako si u vezi ili braku, šta ćeš na sajtu za upoznavanje? Postoje dve opcije:

1. Osoba nije u vezi i braku, to je napisala da bi izazvala određeni efekat – osoba se lažno predstavlja, sve što počne da se gradi na laži osuđeno je na propast. Zaključak: zaobići u širokom luku.

2. Osoba jeste u vezi i braku, ali želi da upozna nekog novog – igra na siguricu, i obmanjuje trenutnog partnera dok ne pronađe adekvatnu zamenu. Što radi sada, radiće opet. Zaključak isti kao pod 1.

A odakle ti tolika samouverenost da izjaviš kako te drugi smaraju? Možda je upravo suprotno, možda ti smaraš druge? Ta vrsta prepotencije je u direktnoj vezi sa ljudskom nesigurnošću u sebe, i što je osoba nesigurnija, to je sklonija širenju priča (laži) o tome kako je svi smaraju, saleću, dele komplimente, šalju privatne poruke, itd… Sajtovi za upoznavanje postoje da bi se ljudi koji su usamljeni upoznavali, i kroz razgovor eventualno pronašli srodnu dušu, ili bar stekli nove drugare, prijatelje. A ako sve počne od laži koje se na silu trpaju u kategoriju bezazlene, onda je svaka moguća priča unapred osuđena na propast. Ja mogu da razumem ljudski strah od emocionalnog povređivanja, i mogu da shvatim kako je teško biti otvoren i iskren, i pružati sebe „na tacni“ nekome za koga ne znaš ko je i kakav je, ali to ne znači da treba otići u drugu krajnost, pa kriti baš sve o sebi i/ili davati lažne informacije.

Godinama sam bio aktivno prisutan na chatovima i forumima, i na osnovu (pre)bogatog iskustva mogu da tvrdim da je iskusnom posmatraču veoma lako da pročita sagovornika već na osnovu samog nadimka i/ili potpisa (ako je reč o forumu). Prosto je neverovatno koliko podsvest igra važnu ulogu u odabiru nadimka, a još je neverovatnije koliko su ljudi malo svesni toga. Neću sada nabrajati sve tipove ljudi, niti ću objašnjavati principe po kojima se oni raspoznaju i dele, samo sam želeo da spomenem i tu oblast komunikacije, a to dalje dovodi do grupacije „misterioznih“ sagovornika sa weba. To su, znate već, oni koji umesto lične fotografije kao profilnu sliku koriste neki zanimljiv avatar ili fotografiju cveta, neke poznate ličnosti, automobila, itd… koji umesto imena i prezimena stavljaju ili samo ime ili koriste neko „umetničko“, i u čijem profilu ne možete da vidite ama baš nijedan detalj iz privatnog života. To su ljudi koji imaju vrlo jasnu podelu u svom životu, i dele ga na realni i virtuelni. Onaj realni žive onako kako znaju i umeju, i kako mogu, a u ovom virtuelnom stvaraju neki novi identitet, i uglavnom postaju sve ono što ne mogu u realnom životu. Tu su i empatični, i erotični, i pametni, i strpljivi, i lepi, prosto čovek na ranu da ih privije. Ili su, pak, sušta suprotnost – drski, hrabri, šibadžije, spremni da saspu nekome sve u lice. Sve dok je to lice na monitoru, naravno. I sve te neke virtuelne igre guraju ljude još dublje u usamljenost, jer prosto je nemoguće poverovati nekome ako smo svesni da i sami gradimo priču na lažima. Tu se onda javlja – nekada opravdan, a nekada potpuno neopravdan – oprez, iz koga proizilaze brojne otežavajuće okolnosti za komunikaciju.

Kao šlag na torti, za kraj sam ostavio kriterijume koje ljudi postavljaju u virtuelnim kontaktima. Kada bih pronašao žensku osobu koja je napisala na svom profilu u polju „Koga tražim“ napisala „Samo da je normalan, i da možemo da se razumemo i da se smejemo“ odmah bih je oženio. Ovako čitam dame kako traže partnere koji su sportski građeni, visokog obrazovanja, stambeno i na druge načine materijalno obezbeđeni, poželjno je nepušači i da ne konzumiraju alkohol, treba da budu verni, ne smeju da budu ljubomorni, itd, itd… Muškarci traže žene koje i pored toga što je 21. vek vrlo dobro znaju da je ženi mesto u kući, moraju da budu jebozovne, verne, ne smeju baš preterano da pitaju, podrazumeva se da tolerišu njegove odlaske u kafanu i na utakmice, moraju da budu dobre domaćice, majke, a ako već moraju da rade onda nikako ne smeju da zarađuju više od njega. Prijatelji moji dragi, da ja vama kažem nešto, onako u poverenju: takvi su već u srećnom braku, i gaje decu, i uživaju u životu. A vi, pre nego što krenete da popunjavate rubriku „Koga tražim“ sedite, i stavite prst na čelo, pa se upitajte šta nudite. Ako je to preveliki napor i problem, uzmite prazan list hartije, i podelite ga po dužini na dva dela. Sa jedne strane upišite ono što zasigurno možete nazvati svojim vrlinama, sa druge strane upišite svoje mane. Budite onda hrabri, pa se tako predstavite i u virtuelnom svetu, jer je to najsigurniji način da pronađete nekoga ko vam po senzibilitetu odgovara. Neće svakome neka vaša mana izgledati strašna, niti će baš svako umeti da prepozna neku od vaših vrlina. Nastupite iskreno, uz normalnu dozu opreza, i možda vam se već koliko je sutra posreći. Ovako kako sada radite, popločavate granitnim pločama put ka samoći, i činite ga putem sa koga nema povratka. Nije sramota priznati da smo usamljeni, takvo je vreme, a vreme čine ljudi. Pa učinimo onda da se neke stvari pomere i da se okrenu na bolje. Na nama je…

Advertisements

16 thoughts on “Sto godina samoće

  1. Sviđa mi se tekst, kao i „tipovi“ i tipovi :)

    Ja sam primetio da istina ponekad smeta jer „druga strana“ se zastidi što ne može to da isprati ;)
    Be good and play nice…

    Liked by 1 person

  2. da, to se dešava Peđa Đurović.
    Virtuelni i realni svet su ruku pod ruku za osobe koje se isto predstavljaju, bez maske. Što se tiče mreža za upoznavanje. Na njima sam više naučio o ljudima nego bilo gde. Prosto pruža dobru priliku za to. Isto tako sam upoznao osobu sa kojom sam i sad. Da ne bi mreže, teško bih našao šta meni odgovara, a i njoj. Realni svet ne bi mogao, da mi da takvu priliku izbora.

    Liked by 2 people

    • Ukoliko nema lažnog predstavljanja, onda je ta podela više nego suvišna. Sve je to jedan isti svet, samo su različiti oblici komunikacije. I što se tvoje priče tiče – sadašnju partnerku si mogao da upoznaš na mreži, ali i u supermarketu, na ulici, na plaži… Sticajem okolnosti upoznao si je online, i prepoznali ste se, što je samo po sebi sjajno, a i dokaz da stvari mogu sasvim lepo da funkcionišu kada ih ljudi ne kvare.

      Hvala na komentaru.

      Liked by 1 person

  3. Imam prebogato iskustvu na sajtovima tog tipa,ali nikada mi nije pošlo za rukom da to sve upakujem u jednu priču. Hvala ti na odličnom tekstu koji,na žalost, neće pročitata oni koji bi trebalo. Oni koji treba sebe u tvojim rečima da prepoznaju… Pa da malo razmisle i porade na sebi. Kakvi su u realnom, takvi i u virtualnom životu. Iste slabosti i mane…

    Liked by 1 person

  4. Evo je! Moja omiljena tema… društvene mreže i dejting sajtovi :) Ja apsolutno ne bežim od te vrste upoznavanja. Znam neke ljude koji imaju veoma pozitivna iskustva i fine i stabilne veze iako su se upoznali u ovoj dimenziji. Treba imati tu širinu… Ipak je XXI vek, vremena sve manje, način da upoznaš nekoga sveo se na svadbe i sa’rane… Ne kažem da baš na taj način može da se provali kakav je ko, ali je dobra polazna osnova. Ostalo je na vama… I, da, definitivno kvantitet stvara kvalitet… Ljudi brzo odustaju, a da bi eventualno pronašao „pravu“ osobu, moraš da se potrudiš i oslepiš za tastaturom :D Meni se isplatilo, imala sam divnu vezu od 8 meseci… To je za sada jedina, ne kažem i da je poslednja ;)

    Liked by 1 person

  5. Bila sam na nekoliko takvih sajtova za upoznavanje, ali sam kratko ostajala tamo. Čini mi se da su forumi, blogovi pa i Fejs mnogo bolji načini za upoznavanje. A što se tiče lažnog predstavljanja i laganja uopšte, to ne radim. Mislim da sam previše iskrena i preterano otvorena osoba.
    Odličan je tekst!

    Liked by 1 person

  6. Mene je često puta bilo sramota od raznih cyber qrajbera na dating sajtovima (sadržaj, gramatika, stil, kompozicija ;), a bilo je i bitcharki i bitchera koji su navlačile naivce na hot talk, i onda bi tu prepisku poslale svima koji su „friends“ sa navučenom osobom :)
    Ovde je fina klima.

    Sviđa mi se

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s