Gastarbajterski patriotizam


Patriotizam po svojoj definiciji označava ljubav prema otadžbini, i kao takav ne bi trebalo da bude vrednost koja se meri. Svako voli onoliko i na način na koji je sposoban. Glupo je i bespredmetno polemisati oko toga ko je veći ili manji patriota, svako svoju rodnu grudu voli onoliko i onako kako može i želi. Srpskom biću je jako blizak i nacionalizam, koji po nekoj svojoj definiciji veliča sopstvenu naciju. Kada se pređe u omalovažavanje drugih nacija na račun svoje, to postaje šovinizam, i na njega ne želim da potrošim ni slova. Kombinacija (uglavnom lažnog) patriotizma i nacionalizma održavala je na vlasti bračni par Milošević – Marković više od jedne decenije; ista ta kombinacija prouzrokovala je, takođe, ratove u kojima Srbija nije učestvovala, dovela je do desetina hiljada srpskih grobova, izazvala je nemaštinu, bedu, unazadila nas je u svakom pogledu toliko da je prosto teško poverovati da ćemo ikada moći da povratimo ugled koji je Srbija nekada imala u svetu. Ma koliko on mali bio.

Oduvek se sa ovih prostora odlazilo trbuhom za kruhom, i oduvek se napuštalo ognjište u potrazi za nekom svetlijom budućnošću. Svako ljudsko biće ima pravo da gradi svoju sreću onako kako smatra da je za nju/njega najbolje, i ja ama baš nikome ne osporavam to pravo. Od Nemaca smo za emigrante usvojili izraz gastarbajteri, a taj naziv možda najbolje svedoči o stavu ljudi prema strancima koji dođu na „privremeni“ rad u bilo koju zemlju na svetu. Vrlo jasno je poručeno da su gosti i radnici. Gast + arbajt. I oduvek sam tvrdio da su svi oni koji promene svoje mesto boravišta u potrazi za poslom građani drugog reda. Ne mislim time da unizim bilo koga, to je jednostavno prirodna postavka stvari. Gastarbajter postane stanovnik nekog grada u nekoj državi, ali nema pravo glasa, ne izlazi na izbore. Njegovo je da radi, da plaća dažbine, i da ne talasa. I to je surova realnost. Sa druge strane, gastarbajtere i u domovini posmatraju kao građane drugog reda, jer oni plaćaju porez (i doprinose razvoju države) negde tamo daleko, ne učestvuju aktivno u društvenom životu domovine, jednostavno, odsečeni su. I to je podjednako surova realnost. Sve je to, međutim, stvar izbora pojedinca. Najveća većina gastarbajtera je svoju zemlju napustila dobrovoljno, i ko god je to učinio morao je da bude spreman na posledice.

Popularizacijom Interneta do izražaja je došla jedna vrlo zanimljiva pojava. Ono što je jako iritantno je savetovanje sunarodnika iz udobnosti gastarbajterskog života. Uvek se sa bezbedne udaljenosti tako lako poziva na pobunu, na protest, na lupanje šakom o sto, uvek postoji bezbroj mišljenja, koja su onima koji su ostali u svojoj domovini tako strana, a više su nego očigledna. Uvek oni koji su pobegli odavde imaju toliko predloga i toliko konstruktivnih rešenja. A kada ih čovek upita zašto ne dođu ovde i ne sprovedu te promene u delo, komentari budu obično tipa „Nisam lud, ja ovde živim lepo“. Na stranu to što je to „lepo“ vrlo sumnjive istinitosti, krajnje je nevaspitano soliti pamet nekome sa udaljenosti od nekoliko stotina (ili hiljada) kilometara. Onaj ko zaista voli svoju domovinu i ko želi da utiče na promene koje će dovesti do napretka rodine, on ostane na svom ognjištu, pa se bori da do promena dođe i da svojoj deci ostavi u nasleđe neku bolju i uređeniju državu. Degutantno je savetovati iz tuđine one koji su ostali tu gde jesu. Nije to nikakav patriotizam, to se na čistom srpskom jeziku zove proseravanje. Da ne upotrebim neku grublju reč.

Lično bih svima koji se upuste u gastabajtersku avanturu na granici oduzeo pasoše. Sve je u redu, možeš ti da dođeš na godišnji odmor ili bilo kojom drugom zgodom, niko to pravo neće da ti ospori, ali pasoš ostavi ovde, i uzmi neko drugo državljanstvo. Svaka država živi od poreskih obveznika, i budući da porez plaćaš tamo negde drugde, tamo i uzmi državljanstvo, pa neka ta država brine o tebi, kad ti već brineš o njoj. Ovaj stav jeste donekle radikalan, ali sam duboko ubeđen da je ispravan. O uticaju glasanja gastarbajtera na izgled političke scene u Srbiji neću ovaj put. Ali sam i za to ubeđen da je besmisleno da svojim glasanjem utiču na realnost u domovini, a pri tom su sa dešavanjima upoznati putem (od države kontrolisanih) medija ili društvenih mreža.

Advertisements

26 thoughts on “Gastarbajterski patriotizam

  1. – Što se tog nekadašnjeg ugleda tiče, da smo pokušali da ga povratimo, verovatno bisno bili negde dalje od samog početka; jedino šta vrlo iskreno pokušavamo je grebanje o staru slavu.
    – A zamisli kad je i to „sumnjivo lepo“ razlog da pomisli da je tamo bolje!
    – Kad se radi o patriotizmu kroz plaćanje poreza svojoj zemlji, ne mogu da se složim: zemlju voliš u srcu, a to čemu plaćaš porez je država, a država je aparat, dakle nešto što nikako nema veze sa patriotizmom. Da plaćam porez nečemu što me natearlo da potražim hleb izvan granica tog nečega, nije logično.

    Sviđa mi se

    • – Slažem se da samo mi možemo da ga povratimo i da treba na tome raditi. Nemam primedbi.

      – Ima u narodu izreka da tuđe govno manje smrdi, i to je nešto što je vrlo blisko istini. A sve dok zajednički ne budemo radili na uređenju sopstvenog dvorišta, svaka tuđa avlija će nam biti lepša.

      – Ne mislim ni ja da se patriotizam iskazuje kroz plaćanje poreza. Pokušao sam, ali izgleda nevešto, da objasnim zbog čega smatram gastarbajtere građanima drugog reda, iako su rodom odavde.

      U svakom slučaju, hvala na komentaru.

      Sviđa mi se

  2. Šta reći osim svaka ti je na mestu. Imam priliku da se zbog prirode posla susrećem sa ,,Gastabajterima“ ima tu i dobrih ljudi ali retko. Skoro sam imao prilike da upoznam čoveka koji je posle pet godina u inostranstvu zaboravio jezik, odnosno čitanje i pisanje. I onda pokušavam da shvatim taj tip čoveka ali to je neka druga priča. Svaka čast izuzecima ali kada vidim kakvi su otišli, teško da se može promeniti slika o Srbiji.

    Sviđa mi se

    • Prvi sam koji izbegava generalizovanje, i uvek tvrdim da u svakoj grupaciji ljudi ima ovakvih i onakvih. Nesporna je, međutim, činjenica da se ljudi čim zagrebu preko granice strašno lako pokondire. I naprasno popiju svu pamet ovog sveta, i osete neodoljivu potrebu da tu pamet prodaju nama koji živimo u domovini.

      Hvala na komentaru.

      Sviđa mi se

      • Ne znam sa kakvim si ti to „pokondirenim“ljudima imao posla-ne znam ni ko ti je to pokusavao „prodavati“pamet.Protivim se podeli na „nas“ i „vas“,“moje“ i „tvoje“ jer to na kraju uvek dovede do podela na patriote i izdajnike.Izabrao si cudan nacin za izbegavanje generalizovanja,ne mogu da podrzim ni slova od tvog teksta.

        Sviđa mi se

    • Hvala.

      Mene ta pojava iritira još od bombardovanja 1999. godine. Tada su najglasniji zagovornici kopnene intervencije i „jebanja majke NATO-u“ bili upravo oni koji su sedeli po Americi i Kanadi. I to je, bar što se mene tiče, vrhunac licemerja.

      Sviđa mi se

      • Izvinjavam se, možda je nepristojno da vam ulećem u konverzaciju, ali moram, blog-domaćine, da se složim javno sa ovim tvojim komentarom. Ono što mene zaista nervira jeste stav onih koji su „s one strane grane“ tipa: „izdržite, braćo, mi vam šaljemo bezrezervnu podršku“. Između ostalog (ili možda ponajpre) za vreme bombardovanja.

        Sviđa mi se

  3. I ja sam sve vreme imao na umu najpre one koji su se junačili za vreme bombardovanja. Sve ovo drugo je više manje, i ne toliko iritantno. Ali sudeći po reakcijama na društvenim mrežama, tj. na Facebooku, dirnuo sam gde nije trebalo.

    Sviđa mi se

  4. Batice-promasio si temu.Pametnije bi ti bilo da pises o Miskovicu i kompaniji-kojima je neko dao imunitet sto se tice placanja poreza i ostalih dazbina-a ima tu jos „patriota“koji se bave istim sportom.Gde si to „dirnuo“nicim izazvan-to samo ti znas.Znas li koliko gastarbajteri godisnje posalju „evrica“ u Srbiju?Koliko humanitarne pomoci?Znas li koliko su isti bili satanizovani u Evropi za vreme ratova?Ne znas-ili te bas briga?Ne-nisam „iznenadjen i uvredjen“ tvojim nastupom,znam da sam doprineo mojoj Srbiji sigurno mnogo vise nego ti.Kritike koje bi se cule od mene sigurno bi te uvredile,zato ih nece biti.Samo jedna tema za razmisljanje-kako je moguce da jedna Svajcarska salje humanitarnu pomoc u brasnu u Srbiju?Ne gastarbajteri nego Svajcarci? I za kraj-niko se odavde nije junacio za vreme ratova i bombardovanja-suludo je podrzavati rat kada je familija u Srbiji.Pozdrav od gastarbajtera

    Sviđa mi se

    • Promašio temu svakako nisam. Moj blog, moj izbor tema. Nekome može da se ne dopada to što pročita, i to je sasvim prirodno. I zašto se svi oni koji su se našli pogođeni ovim tekstom odmah hvataju za taj usput spomenuti porez? I samo spominjanje novca u kontekstu patriotizma jeste potvrda da ovaj post ima savršeno izabran naslov – patriotizam viđen očima onih koji sve gledaju kroz materijalno.

      Da se niko nije junačio, ja to sigurno ne bih primetio kao pojavu. Deo sam ekipe koja je uživo prenosila ratna dejstva 1999. godine, i svedok sam ogromnog broja e-mail poruka (koje su objavljivane u vidu komentara posetilaca sajta) koje pozivaju na rat, na otpor, na prkos, i vrlo dobro znam o čemu pričam. Kao što vrlo dobro znam da ova tema nikako nije prijatna.

      O tome da li je ko i koliko doprineo ne bih raspravljao na ovom mestu. To mi liči na dečačko premeravanje piša. Pa da vidimo ko ima duži.

      U svakom slučaju, hvala na komentaru.

      Sviđa mi se

      • Slazem se-tvoj blog-tvoj izbor tema.Tvoj me tekst nimalo nije pogodio i nisam se hvatao za porez. Licno mi ne smeta sto „udaras“po onima koji sve gledaju materijalno,cak te i podrzavam. Pitanje za razmisljanje-Sta mislis-koliko je „gastarbajtera“ te 1999 imalo ordinator i znalo njime da rukuje?Da li su to bili ljudi koji rade u fabrici-na gradjevini-u poljoprivredi?U gradu u kome zivim poznajem oko 150 nasih ljudi,dosao sam 2002 i garanrujem da niko od njih tada nije imao ordinator,mnogi ga nemaju ni danas.Ja sam ga kupio prosle godine i jos sam pocetnik,zato mi smeta generalizovanje.A sto se tice „premeravanja pisa“-oni koji imaju malu-predtavljaju se kao tehnicari.Pozdrav

        Sviđa mi se

  5. Sajt koji smo u vreme bombardovanja, dakle od 24.03. do 10.06.1999. godine vodili kao „Beograd.com – Ratno izdanje“, imao je u početku oko 5.000 jedinstvenih poseta dnevno. Negde na polovini bombardovanja ta cifra je uveliko prešla milion. Što će reći da je MNOGO ljudi imalo računare, i provodili su online sve moguće vreme, u želji da budu u toku sa dešavanjima ovde. To što računari tada nisu bili u masovnoj upotrebi ovde, ne znači da nisu i u inostranstvu.

    Nažalost, nemam opciju „Odgovor na odgovor“, pa moram da ostavljam komentar ovako, kao zaseban, ali odnosi se na ovo što je Zoran napisao iznad.

    Pozdrav i tebi.

    Sviđa mi se

  6. Slazem se, Cyber potpuno. Ne znam zastose ljudi osete pogodjenim kada nisi vredjao nikoga, ni licno ni u tekstu, cak nisi ni prozivao. Jednostavno si izneo svoj stav i misljenje.
    Ja sam mogla da odem odavno (zanimanja muza i moje su takva da su nas pre tih 20-30 godina sirom rasirenih ruku prihvatali), ali eto nisam… Mozda se sada kajem, ali samo mozda.
    Lako je drugoga savetovati, tesko je biti u njegovoj kozi. I lepo kazes o onima koji su sa bezbedne daljine navijali za rat. Koliko se njih (da li ih je uopste bilo) vratilo da bude uz svoje ovde za vreme bombardovanja, da pomogne makar prisustvom?!
    O „starim“ gastarbajterima da ne pricam, da se na rsplinjuje tema, ali mora da spomenem. Da, otisli su (vecina trbuhom za kruhom), a decu dovodili i ostavljali ovde da se skoluju i lece. prijavljivali stare roditelje koje izdrzavaju i od nove zemlje za to dobijale pare, a koliko su slali samo oni znaju. Kuce ovde zidaju, ne da bi nama popravili prosek i izgradili infrastrukturu i placali poreze, nego da bi, kada odu u penziju, sa tim zapadnim penzijama ovde ziveli jeftinije i lepse…
    Ma ne zelim da me shvate pogresno, nemam stvarno nista protiv njih, ali sto ti rece, nemoj da nam „solite pamet“. I zasto uopste glasati iz tamo neke druge zemlje i tako nama „uredjivati“ i odredjivati ko da nam bude ko.

    Sviđa mi se

    • Bio sam“prvoborac“od ’91.-od devetog Marta,kada sam moga brata trazio nedelju dana jer je zavrsio u Lazi Lazarevicu-koliko su ga tukli.Jeste-otisao sam 2002 jer nisam mogao preziveti u Srbiji.Nikada nisam izlazio na glasanje,nikada „prodavao“pamet ljudima u Srbiji.Znam da tako razmislja ogromna vecina „gastarbajtera“,kako ih ovde(ipak)pogrdno nazivaju.Vas stav o roditeljima ,deci i kucama gastarbajtera je uvredljiv i pokazuje koliko NE poznajete zivot u zemljama Evrope.Kada se necijim misljenjem izazivaju podele na Nase i Vase-to vise nije samo stav nego nesto drugo.Nesto za razmisljanje-Imao sam u ovih par godina prilike da se srecem sa osobama koje su dolazile kao turisti,leteo sam kao bez glave da se susretnem sa njima.Kasnije,kroz razgovor i kontakte-bio sam (blago receno)ZAPREPASCEN njihovim stavovima i nacinom razmisljanja.Pogodite zasto.Pozdrav

      Sviđa mi se

  7. Povratni ping: Gastarbajteri – priča druga | Cyber™

  8. Povratni ping: Gastarbajteri – priča druga | Cyber Srbija

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s