Slučaj Tijane Jurić


Odmah u startu moram da se ogradim, i da iznesem svoj vrlo jasan stav po pitanju onoga što se desilo Tijani. Ne mogu ni da zamislim kako se osećaju Tijanini roditelji, i kroz kakav pakao prolaze, i mogu samo da im se divim na snazi i volji da prežive sve što se desilo i što se dešava. Beskrajno mi je žao što se jedan mladi život ugasio na takav način, i smatram da ubica treba da snosi najteže posledice. Kada kažem „najteže posledice“ ne mislim, poput mnogobrojnih „humanista“ koji bi ubicu spuštali u mravinjak odravši mu prethodno kožu, koji bi ga čerečili, mučili kineskim metodama, koji bi mu kost po kost lomili dok ne umre u mukama… O, ne. Ja nisam baš toliko human da bih se poistovetio sa ubicom. Ma koliko da nam je država neuređena i loša, u njoj postoji pravosudni sistem, i kao što je sistem (policija) rasvetlio zločin u Bajmoku, tako treba pustiti i druge delove sistema (tužilaštvo, branioca i sud) da za sada još uvek osumnjičenom (prezumcija nevinosti, sećate se toga?) razrežu adekvatnu kaznu. Kada kažem „najteže posledice“ mislim na najveću zakonom dozvoljenu kaznu, a u skladu sa svim okolnostima u kojima se krivično delo desilo. Smatram potpuno neprimerenim licitiranje visinom kazne, čime se vrši direktan pritisak na sudstvo. Treba pustiti pravosudne organe da urade svoj deo posla, i ne mešati se u ono za šta nismo kompetentni. Ili treba razbucati sistem, raspustiti sve institucije, i vratiti se na nivo plemenske zajednice, gde je jedina kazna bila linč do smrti.

Ono o čemu sam, zapravo, hteo da pišem jeste ponašanje medija, ali i javnosti, u slučaju male Tijane. Od kako je u javnost procurela informacija da je Tijana nestala, mediji su počeli besomučnu i bespoštednu lešinarsku trku i objavljivali su sijaset neproverenih, i kasnije se ispostavilo potpuno lažnih, informacija. Potpuno sam saglasan sa tvrdnjom da javnost ima pravo da bude informisana, ali Ministarstvo unutrašnjih poslova ima svoju službu za komunikaciju sa medijima, i policija je zapravo jedina merodavna da daje bilo kakve informacije u takvim situacijama. Neke stvari, u interesu istrage, treba prećutati, neke treba proveriti, neke treba reći javnosti. Zadatak medija je da ta saopštenja policije prenesu građanima, i time bivaju zadovoljene sve norme i potrebe. Policija radi svoj posao i štiti istragu na najbolji mogući način, mediji informišu javnost, građani imaju informacije o tome šta se dešava. Uopšte nema potrebe za bombastičnim naslovima, koji se koriste da u ljudima probudili ono bizarno i da ih prosto nateraju da pročitaju članak ili kupe novine. I nema potrebe za plasiranjem laži, a sve sa ciljem da se poveća tiraž, ne misleći pri tome o dalekosežnim posledicama koje se izazivaju.

Navešću primer već odavno propale novine „Kurir“, koja je dan ili dva pre rasvetljavanja ubistva pisala o tome kako je Tijanin otac dužan zelenašima, pa su je oni zbog toga oteli i odveli u Mađarsku, a to su potkrepili činjenicom (za koju je veliko pitanje da li je bila namerno puštena laž, da bi se pravi ubica opustio i eventualno počinio grešku) da je signal njenog mobilnog telefona lociran u susednoj državi. Nazovi novinari nazovi novine su išli dotle da su rekli kako su saznali da je Tijanin otac vratio glavnicu, ali postoji problem oko kamata koje nije isplatio zelenašima, pa je Tijana zbog toga oteta. Da li je iko od tih bednih piskarala i na jedan trenutak pomislio koliko se ozbiljno poigrava životom i psihom Tijaninog oca? Zar mu nije dovoljan pakao to što mu je ćerka nestala? Zar mora da dobije i etiketu krivca? I to na osnovu laži, plasirane da bi se podigao tiraž. Zar nisu pomislili kroz šta će prolaziti Tijanina majka ako i na trenutak pomisli da je moguće to što piše u novinama, pa se u njoj rodi nepoverenje prema suprugu, i kako bi to sve moglo da se završi u situaciji u kojoj su se nesrećni ljudi našli? A onda samo dan ili dva kasnije, kada je slučaj rešen i kada je javnosti saopšteno da je ubica Dragan Đurić, mesar iz Surčina, ološ iz Kurira objavljuje patetičan tekst kako su bili u prilici da se čuju sa Tijaninim ocem, koji je samo ponavljao da mu je dete ubijeno, i „čiji su se krici prolamali duboko u noć“. Iste te nule od ljudi i novinara, koje su samo dva dana ranije nesrećnog čoveka provlačile kroz blato, pokušale su da dignu tiraž epsko-lirskim opisom izmišljenog telefonskog razgovora. Postavlja se pitanje ima li iko u ovoj državi ko je kadar da utiče na pisanje medija, ili je sve prepušteno potplaćenim i poslušnim urednicima, sledeći logiku „Dok god pišu naše naručene tekstove, mogu da objavljuju šta god drugo požele!“?

Ne želeći ni za trenutak da umanjim tragediju koja je zadesila porodicu Jurić, moram da se osvrnem i na ponašanje javnosti na društvenim mrežama, kako tokom istrage, tako i nakon što je objavljeno da je Tijana ubijena. Prosto nisam mogao da se načudim koliko ljude ponese emocija, i koliko se veliki broj ljudi ponaša(o) kao da im je Tijana rod najrođeniji. U potpunosti sam podržavao sve akcije deljenja njene slike sa apelom da se svaka informacija javi policiji, ali ne mogu da razumem onolike izlive patetike i tuge koje sam – zajedno sa svima vama koji čitate ovaj tekst – danima gledao. Još je gore postalo kada se saznalo da Tijana nije oteta, već je ubijena. Na osnovu onoga što se do sada iz istrage zna, Dragan Đurić je u vidno alkoholisanom stanju svojim automobilom oborio Tijanu, izašao je iz kola, ona je počela da doziva pomoć, on je pokušao da je ućutka i na kraju je ubio. To su činjenice koje znamo, i na osnovu toga i mog laičkog poznavanja prava tu se radi o krivičnom delu ubistva bez predumišljaja. Situacija se otela kontroli, učinjeno je šta je učinjeno, tu povratka nema, i ubicu treba adekvatno kazniti. Ne vidim, međutim, sa kojim činjenicama raspolažu oni koji mesara iz Surčina nazivaju najpogrdnijim imenima koje ljudska mašta može da smisli, i ne vidim po čemu je to nedelo koje je on učinio gore od silovanja četvorogodišnje devojčice, ili nekog drugog ubistva, pogotovo onog sa predumišljajem. I prosto moram na kraju da se upitam, koliki su monstrumi oni koji bi zarad pravde podvrgli ubicu najtežim mukama, i uživali u njegovoj patnji. Gde prestaje neopravdano ubistvo a počinje ono opravdano? Razumem gnev, razumem emocije, razumem revolt, razumem želju da ubica bude kažnjen, ali ne razumem da se sve frustracije koje se u nama godinama i decenijama nakupljaju istresu na jednog čoveka, na jedan slučaj. Ne misleći pri tom na muku u kojoj su se našli Tijanini roditelji, i ne poštujući ni trunku njihova osećanja i njihov bol. Tijana je od žrtve ubistva postala sredstvo za obračun sa sopstvenim demonima, i ljudi su taj slučaj (odatle tako hladan i odvratan naslov ovog posta) iskoristili da iz sebe izbace ono najgore.

Pustimo to dete da počiva u miru, i pustimo te roditelje da se nose sa svojim bolom onako kako umeju i mogu. Nemojmo im dosipati so na ranu. Recite to što vas muči bračnom ili emotivnom partneru, roditeljima, prijateljima, psihoterapeutu… Nemojte koristiti tuđu tragediju i društvene mreže da na njima širite negativnu energiju. Bar toliko možemo da učinimo za Tijanu, da je ne ubijamo nakon što je već ubijena, i toliko možemo da učinimo za njene roditelje, da im ne zloupotrebljavamo dete.

Advertisements

32 thoughts on “Slučaj Tijane Jurić

  1. Stidim se svoje profesije svaki put kada neki „novinari“ počnu da opsedaju kuće u kojima se desila tragedija, maltretirajući očajne ljude koji u tom trenutku i ne znaju da im se odupru. To nije novinarstvo. To je zločin, jednak ponovnom ubistvu ubijenog, nastradalog.. i dodatno ubijanje ožalošćene porodice.

    Liked by 3 people

    • I sada se prosto takmiče u naslovima: „Svi bizarni detalji Tijaninog ubistva“, „Novi detalji u monstruznom ubistvu“, itd, itd… I jasno mi je da su urednici i novinari izgubili kompas, i da više ne postoje kriterijumi, ali zar ne postoje neka udruženja novinara i neke državne institucije koje bi trebalo da utiču na tu situaciju?

      Liked by 2 people

      • Nažalost, u uslovima kada se razmišlja samo o goloj egzistenciji, a novinar može da bude svako ko je bar opismenjen-ne mora da bude i sasvim pismen, uvođenje reda kada je to u pitanju gotovo je misaona imenica. O veličini paradoksa svedoči i činjenica da u zemljama odakle su nam vlasnici najcrnjih medija ne sme da se priđe mestu nesreće dok telo poginulog ne bude sklonjeno, a kod nas se može sve- i da se slika krv i leš i sve ono oko njega. Tužno, bolno i sramota.

        Liked by 1 person

  2. U potpunosti se slažem sa tobom. Razmišljao sam da li i sam da napišem tekst o svemu ali sam odustao. Nju to neće vratiti a dotičnom neće povećati kaznu duhovnu ili fizičku. Čitao sam komentare ali sam onda i to prestao, izgubilo je svaki smisao, tv sam ugasio (iritirale su me one silne emisije o slučaju). Ti si napisao sve o čemu sam razmišljao, zapitam se koliko ima ,,monstruma“ u nama ali i oko nas. Godine ratova i stresa uzimaju danak, nažalost. Pitam se kakvi su to ljudi, ti neki novinari koji tek tako serviraju vesti. Baš imam želju da popričam sa nekim od njih, da steknem uvid u taj sklop ličnosti.

    Liked by 2 people

  3. Što se tiče kritike ponašanja novinara i javnosti slažem se s Vama u potpunosti, ali moram da se suprotstavim delu Vašeg teksta u kom verziju priče osumnjičenog proglašavate činjenicama. Zaključak o „ubistvu bez predumišljaja“ ste brzopleto izveli iz „činjenica“ do kojih ste došlih čitajući iste te novine koje prethodno kritikujete. Slažem se da tok istrage i suđenje treba prepustiti ljudima čija je to profesija i ne donositi laičke zaključke na osnovu neproverenih priča osumnjičenih ili novinara. Obzirom da tvrdite da je to Vaš stav, ponašajte se u skladu s njim, nemojte sami sebe pobijati u istom tekstu.
    I samo jedno pitanje za Vas (od mnogih koja su meni uzbunila logiku dok sam pratila ovaj slučaj): Zašto neko ko ubija iz nehata, nesretnim slučajem, svlači žrtvu da bi je pokopao? Vama je to logično?

    Liked by 1 person

    • Iz onoga što je zvanično saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova – a ono barata isključivo činjenicama, a ne medijskim spekulacijama – shvatam da ne postoji za sada nijedan pokazatelj da se radilo o ubistu sa predumišljajem. Ubica nije poznavao žrtvu od ranije, nije imao motiv da ubije baš nju, pre te kobne večeri se nikada nisu sreli. To isključuje planiranje ubistva. Ali se slažem da o tome sud treba da donesu ljudi koji su za to stručni, ja nisam pozvan da prosuđujem da li je bilo umišljaja ili ne.

      Ništa u ovom slučaju nije logično, jer je ubica – prema onome što je saopštila policija – bio u znatnoj meri alkoholisan. Skidanje odeće može da znači da je bilo (pokušaja) seksualnog napastvovanja, ali isto tako može da znači i uklanjanje forenzičkih dokaza i otežavanje istrage. Pretpostavljam da se u glavi nekoga ko je upravo ubio drugo ljudsko biće misli sudaraju i prepliću, i da su u tim situacijama moguće raznorazne sulude ideje. Jer, pre svih, suluda je ideja lišiti nekoga života.

      U svakom slučaju, hvala na čitanju i na komentaru. Svaki komentar znači, jer tera na razmišljanje.

      Sviđa mi se

      • A da ne razmisljate mozda nekako da rehabilitujete tog MONSTRUMA jer po vasem tekstu vi njemu vec trazite neke olaksavajuce okolnosti.I ako je neko ubica kao ovaj olos sta ima da se nesto ulepsava situacija koja ne moze da bude gora no sto je,jer dete je UBIJENO na svirep nacin ,a vi ga krstite kako god hocete dal je sa predumisljajem ili bez predumisljaja.A vi samo recite da sam i ja patetican jer i dalje smatram da to bice (koje ne moze da se kaze da spada u ljutski rod)treba da umre u naj veci mukama i da se svakog trena svog bednog zivota seti kako je namucio MALU TIJANU.Pocivaj u miru MALENA.

        Sviđa mi se

      • Zanimljivo je odakle Vama pojedinosti o ubistvu, budući da nijedan detalj nije o tome zvanično saopšten, a reklo bi se da Vi imate neke informacije, čim tvrdite da je ubistvo počinjeno na svirep način. Poenta teksta nije u ubici, kao ni u zlodelu koje je počinio, već u ponašanju medija i javnosti. Svako ubistvo je jako ružna stvar, i ja sam se pitao po čemu je ovo toliko drugačije od ostalih. Nisu samo ubice monstrumi. Monstrumi su i pedofili, seksualni i psihički zlostavljači, zoofili, nekrofili, i još mnogi drugi.

        I koliko se Vi razlikujete od tog „monstruma“ ako mu želite da umre u najvećim (piše se zajedno) mukama? Je li ta Vaša želja „opravdana“ osvetom?

        Krajnje je nepristojno reći da je ovde pokušan da se rehabilituje ubica, ali hvala na čitanju i komentaru u svakom slučaju.

        Sviđa mi se

      • Pa o tome je i rec, da ste i sami nabrojali odlike jednog monstruma (tj razne),sto se nalazi u ovom bicu.Pedofil(zar TIJANA nije bila dete od 15god.)zlostavljac u svakom smislu,fizicki (prebio je jadno dete)seksualni(grehota je i pisati zbog Male Tijane).Naravno uz sva ta zlodela sto je uradio psihicko maltretiranje se podrazumeva.I jos jednom pitam zasto treba traziti neke olaksavajuce okolnosti(pravdati nekim izgovorima)za zlocin koji je napravljen.A voleo bih cuti i videti te velike humaniste da je njima neko blizak ili dobar poznanik ovako nesretno prosao kao ovo jadno, neduzno dete.Dal bi i onda trazili neku lepsu rec od reci MONSTRUM.

        Sviđa mi se

      • Očigledno je da ste tekst pročitali ostrašćeno, i da niste shvatili poentu.

        Ubicu niko ne pravda, i ne rehabilituje. Poenta je sasvim druga. Ne vidim razloga da ulazimo u diskusiju, budući da na sve ovo posmatramo iz različitih uglova.
        Šetate po vrlo tankoj granici, i prosto podstičete na razna pitanja i time rizikujete otvaranje Pandorine kutije, a ja to sebi neću dozvoliti iz poštovanja prema Tijani i prema njenoj porodici.

        Još jednom hvala na čitanju, i na komentaru koji je različit od mog mišljenja.

        Sviđa mi se

  4. Meni je, generalno, jako ruzno to sto se od jednog tragicnog dogadjaja pravi senzacija. Mislim na novinare, koji, usput receno, stalno kukaju i pricaju o cenzuri, a nisu ni svesni odgovornosti koje nosi njihov posao, niti razmisljaju o tome da li nekome, blago receno,nanose stetu, kao ina one koji bi ubici uradili ovo ili ono…

    Naravno, ne daj Boze nikome da prodje kroz to sto prolaze Tijanini roditelji i jasno je da smo svi potreseni, to ne treba pominjati, zar ne?

    A mene samo zanima da li gresim kad mislim da bi svi ti „mastoviti egzekutori“ imali priliku da urade nesto, uopste odreagovali? Da li bi umeli da odreaguju kad bi se nasli oci u oci sa ubicom? Da li bi umeli da odreaguju, tj. da li reaguju, na neku manju nepravdu, koja se svakodnevno desava ili to samo cine na drustvenim mrezama?

    Liked by 2 people

    • I mene taj senzacionalizam po svaku cenu – pa i preko leševa – više nego užasava. I to nikada neću moći (a ni želeti) da prihvatim.

      „Maštoviti egzekutori“ su posebna priča. Na stranu to što čisto sumnjam da bi se iko od njih usudio da priđe na bliže od 5 koraka od ubice, otvara se vrlo zanimljivo pitanje šta se u njihovim mozgovima krije, i kako bi se sve oni iživljavali kada bi imali hrabrosti za to, i kada to ne bi bilo kažnjivo zakonom. Ma koliko da je loša osoba bilo koji ubica ili silovatelj, i ma koliko oštru kaznu zasluživao, i on je na kraju samo ljudsko biće. Pisati o mučenju drugog ljudskog bića, bez obzira na njegove „zasluge“, dovodi te „maštovite egzekutore“ u istu ravan sa onim kome bi sudili.

      Sviđa mi se

  5. Jedno pitanje: kako bi se ti (mislim na svakog ko procita) ponasao kad bi,eto, naletio na nekog kolima i ubio ga? Svi bi odmah odgovorili-istog trena pozvao policiju,hitnu… ali u tom trenu strah, krivica, emocije, pa pitanja-steta je vec nacinjena,zasto da se i moj zivot unisti? sta ce biti samnom,mojom porodicom ako se sazna da sam nekog ubio?… kuda bi vam onda misli poletjele i sta bi ste u tom odlucujucem trenutku uradili? momak koji ima zivot pred sobom je stigao do ovakve odluke… a posle izgubljene bitke svi su generali… osudjujemo,naravno, upiremo prstom tamo gdje ne mozemo nista da pomognemo,ispravimo,nego nas to jedno MONSTRUOZNO ubistvo cini sudijama, a naravno nas narod voli tako da bude veci kadija od kadije,a jos ako ce nam to skrenuti paznju sa nasih problema i svakodnevnih briga (zanimljivije je zivjeti tudji zivot)… a tacno,sto se ne napravi tolika buka oko silovanja,pedofilije ili nekih naizgled manjih problema… ali odoh daleko… jednostavno narode, sve ce se to rijesit i bez vasih grupa tipa-smrtna kazna za… i ostalih gluposti, razmisljajte sta cete za rucak sjutra da spremite ili pravite spisak za kupovinu,a to ce rijesiti ko treba i ko moze… inace odusevljena clankom,podrzavam… pozdrav

    Liked by 2 people

    • Upravo me je ta zastrašujuće izražena potreba da se neko unapred osudi i proglasi monstrumom i podstakla da pišem o ovoj tragediji. Na kraj pameti mi nije da pronalazim olakšavajuće okolnosti za ubicu, ali se pitam koliko je normalno to što su radili mediji i javnost. Otvara se i sijaset drugih pitanja, a pre svega ono o opravdanosti smrtne kazne, ali mene mnogo više brine surovost koju su spremni na rečima da pokažu mnogobrojni akteri ove medijske parade.

      Hvala na čitanju, i na komentaru. I pozdrav i tebi :)

      Sviđa mi se

  6. U pravu si, senzacionalisticki naslovi su probudili onog demona koji pritajeno ceka u ljudima. Kad nemaju para i posla a ni zivot, barem ne normalan, bave se tudjim zivotom i jedva cekaju neko paljenje dzamije, razbijanje parade ili javni linc da se iskale.
    Ja ne mogu da znam kako je porodici Juric, ali znam da niko ne zeli da mu se nadju slike sa sahrane deteta u Kuriru, niti da se svaki dan opisuje, do najsitnijih detalja izivljavnje nad Tijanom i silovanje deteta od 15 godina.
    Ako ovde postoji neki advokat, volela bih da znam da li grupa gradjan moze da tuzi novine za takvo izvestavanje i da dobijeni novac ulozi u neki sistem kao Amber alert.

    Liked by 2 people

    • Veliki je problem to što je Kurir pod zaštitom trenutno najmoćnijeg u Srbiji, pa sve i da neko presavije tabak i tuži ih – od toga nema ništa. A i nisu samo oni, većina medija je odavno prešla crtu tabloidnog i zaronila u najdublji mulj koji ljudska psiha može da pojmi, pogotovo oni koji se bore za što veći tiraž (ili što veću posećenost, kada su u pitanju Internet mediji). I ono što je najtužnije i najružnije, svi oni koji ovih dana oplakuju Tijanu kao da im je rod najrođeniji će već sutra, čim se pojavi neka nova „atrakcija“ (jako ružan izbor reči, ali ljudi se baš tako ponašaju) zaboraviti i Tijanu, i njene roditelje, i Dragana mesara, i Bajmok…

      Hvala na čitanju, i hvala na komentaru.

      Liked by 1 person

  7. Po mom mišljenju, ovaj bi slučaj mogao dobiti mnogo komplikovaniji, da ne kažem interesantniji pravosudni epilog od osude i izricanja maksimalne zatvorske kazne. Ovisno od upornosti i profesionalnosti angažovanog branioca, zakonitost policijskoh hapšenja u ovom slulaju bi mogla postati vrlo upitna. Naravno, niko od nas ne barata svim relevantnim činjenicama, ali sudeći po medijskim navodima, nije do kraja jasno da li je policija uhapsila osumnjičenog u skladu sa zakonom, i to konkretno u skladu sa članom 291 ZKP-a. Na prvi pogled se čini da je ovdje bilo mjesta samo za pozivanje osumnjčenog na saslušanje (član 289), jer je za policijsko hapšenje neophodno da postoji osnovana sumnja da je neko lice učinilac krivičnog djela, kao i da postoji jedan od u zakonu taksativno navedenih razloga za pritvor. Ponavljam da za sada lično ja baratam samo sa djelimično potvrđenim navodima iz medija, ali ako se na iste možemo osloniti, da se zaključiti da je policija u trenutku hapšenja imala podatak koji povezuje osumnjičenog sa mjstom izvršenja, a koji je zasnovan na analizama signala mobilne telefonije. Dalje se navodi kako je policija redom eliminisala osobe koje su takođe bile sumnjive na osnovu ove indicije, da bi se pažnja na kraju fokusirala na Đurića. Izvještaji su jasno navodili da je policija odlučila da uhapsi Đurića upravo iz razloga što se nije ponašao sumnjivo, odnosno jer se nisu ostvarila očekivanja da će se vratiti na mjesto zločina, odnosno da će ga njegovo ponašanje na kakav drugi način označiti kao učinioca. Ako su ovi navodi tačni, smatram da se zakonitost hapšenja dovodi u ozbiljnu sumnju. Samo postojanje indicije boravka na mjestu izvršenja, posebno uzevši u obzir to da je po osnovu ove indicije blo sumnjivo više lica, prosto ne može biti dovoljna da se ustanovi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično djelo. Ako se pitate zašto je ova priča relevantna, ne zaboravimo da je okrivljeni sve priznao nakon hapšenja. Ako bi, kojim slučajem, sud našao da je hapšenje bilo nezakonito, onda bi svi dokazi koje su organi gonjenja pribavili na temelju takvog hapšenja mogli postati pravno nevaljani dokazi, odnosno dokazi na kojima se sudska odluka ne može temeljiti. Da se izrazim prosto da prostije ne može – čitav bi slučaj mogao da propadne ako je hapštenje bilo protivno zakonu.

    Izabrao sam ovaj forum da iznesem svoju kratku, onako usputnu pravničku analizu ovog slučaja, uz naznaku da sam potpuno svjestan eventualno pogrešne i nepotpune interpretacije činjenica ovog slučaja, u nadi da će ga pročiati neko kome je stalo. Ipak, žeim istaći da, uzevši atmosferu linča koja vlada u Srbiji (pa i u regionu), počinjem da sumnjam u to da okrivljeni Đurić ima nezavisnog i lojalnog branioca koji bi uopšte bio zainteresovan za insistiranje na ovoj liniji odbrane. Još više sumnjam u integritet i nezavisnost suda koja bi se ogledala u preispitivanju zakonitosti postupanja policije, te pravnoj validnosti dokaza koji su pribavljeni na temelju tog postupanja. Da ne govorim o slobodnim intelektulcima, pravnicima, aktivistima ili poltičarima – ni u čijem interesu nije da se stane na stranu ovog monstruma, a pritisak je prosto neizdrživ. Pored svega navedenog, istakao bih da postoji praksa Evropskog suda za ljudska prava po kojoj se kao razlog za ukidanje presuda navodi taj da okrivljeni nije imao uslove za pravično suđenje. Ovaj mostruozan zločin se čini idealnom prilikom za Strazbur da ponovi svoj stav.

    Na kraju, umjesto epiloga, istakao bih kako bi oslobađajuća presuda u korist okrivljenog u ovom slučaju, a sve zbog grešaka organa gonjenja, na jedan gotovo perverzan način zdovoljila pravdu koju politička elita i najšira javnost prosto prizivaju stvarajući zabrinjavajuće opasnu atmosferu linča. Ja sam, naravno, možda i potpuno skrenuo uslijed nepoznavanja svih činjenica, ali sve i da je tako, mislim da je zdravo za aktuelni diskurs da se priča skrene sa istorijskog pregleda tjelesnih kazni koje bi vikarno viktimizirani građani primijenili na okrivljenog na kurs sagledavanja šire slike i ukupnosti posljedica društvenog ludila u kojem se trenutno nalazimo.

    Liked by 2 people

    • Odavno na Internetu nisam pročitao ovako dobar komentar. Vrlo stručno, i sagledano iz sasvim novog ugla.

      Što se zakonitosti hapšenja tiče, mislim da je sam ministar unutrašnjih poslova na prvoj konferenciji za novinare posle hapšenja dao smernice. Pokušaću da citiram, a svakako ću parafrazirati: „Mi nismo imali osnova da ga hapsimo, jer se ponašao sasvim normalno, ali odlučio sam da dam nalog da ga policija privede, nadajući se da negde krije Tijanu i da ćemo je pronaći živu.“. Iz ovoga se jasno vidi sledeće: policija je, na osnovu informacija koje je imala – i ovde ostavljam ogromnu mogućnost da sve informacije nisu poznate javnosti – bila sigurna da Đurić ima veze sa Tijaninim nestankom. Oni nisu imali dilemu da li je on odgovoran, pitanje je samo bilo da li se radi o otmici ili o ubistvu. Postoji i druga, iz mog ličnog ugla manje verovatna, mogućnost da je on na osnovu činjenice da je u vreme Tijaninog nestanka bio na toj lokaciji unapred etiketiran kao otmičar i/ili ubica. A onda se zaista otvara pitanje valjanosti njegovog priznanja, pogotovo ako je ono dato bez prisustva branioca i pod bilo kojom vrstom pritiska. To su sve finese kojima će se, nadam se na vrlo ispravan način, baviti pravosudni organi.

      Hvala na ovako opširnom i kompetentnom komentaru.

      Sviđa mi se

      • Moja teza je da nije dovojno da policija ima informacije o povezanosti nekog lica sa krivičnim djelom da bi pristupila hapšenju, već je potrebno da postoji prlično visok nivo uvjerenja da je neko izvršio krivično djelo – osnovana sumnja. Osnovana sumnja je nivo uvjerenja koji je potreban za, imeđu ostalog, podizanje optužnice. Stoga, da bi se neko lice moglo uhapsiti, u odnosu na isto je potrebno da postoji dovoljan broj dokaza da se podigne optužnica prije samog hapšenja. Izjava koju si citirao upućuje na to da kod policije nije mogao postojati ovakav stepen sumnje na temelju dokaza odnosno indicija kojima se rasplagalo.

        Što se tiče eventualnog iznuđivanja iskaza odnosno priznanja, odnosno drugog vida nezakonitog postupanja nakon hapšenja, istakao bih da sve i da je bilo takvog postupanja – organi gonjenja su sigurno bili dovoljno obazrivi da se isto naknadno ne bi moglo dokazati. Ipak, kao što sam u prethodno komentaru istakao, sama nezakonitost hapšenja može dovesti do posredne nezakonitosti priznanja i svih ostalih dokaza koji su iz istog proistekli. U teoriji prava se ovakvo stanovište naziva doktrinom voćke zatrovanog drveta: ako je neka procesna odnosno policijska radnja nezakonita, sve što proizilazi iz takve radnje je neupotrebljivo. Naravno, postavlja se pitanje da li bi samo nezakonito hapšenje značilo da svi dokazi pribavljeni nakon hapšenja predstavljaju voćke zatrovanog drveta, jer je priznanje okrivljenog ipak bilo dobrovoljno, i dato nakon poligrafskog testiranja. Po mom stanovištu, koje zastupam krajnje nezavisno od ovog slučaja, smatram da bi se u ovakvim situacijama moralo smatrati da je hapšenje u neraskidivoj vezi sa radnjama koje su dovele do iznalaženja dokaza. Prostim jezikom rečeno: bez hapšenja ne bi bilo ni poligrafa, pa ne bi bilo ni priznanja. Naravno, sud će vrlo moguće zauzeti drugačiji stav.

        Ostaje da ispratimo ovaj slučaj, i da vidimo da li će ovo pitanje uopšte biti pokrenuto.

        Sviđa mi se

  8. Razapinjanje počinioca i ukidanje pretpostavke nevinosti krenulo je od ministra policije, koji je, osim što je žalostan zbog činjenice da je ukinuta smrtna kazna, istog nazvao monstrumom, a usput i plakao „jer je i sam otac devojčice“. Dakle, krajnje patetično i pokvareno. Time je izvršen pritisak na budućeg sudiju koji čik neka proba da dosudi išta manje od maksimalno propisane kazne, šta god da istraga utvrdi. Takođe, dobro se zna da je masa jednaka svom najslabijem pojedincu, mada čisto sumnjam da ovaj ministar o tome išta zna, ali postoje ljudi koji znaju i koji su mogli da predvide kakva će biti reakcija javnosti na sve izrečeno.

    Liked by 2 people

    • Ministar policije jeste izvršio pritisak na pravosuđe, ma kako „suptilan“ taj pritisak bio. I jeste bilo jako neprimereno to što je rekao na račun smrtne kazne, što se verovatno pravda emotivnom reakcijom tipa „I ja sam, ipak, samo čovek“. Sa tim delom se u potpunosti slažem. Nije, međutim, tačno da je razapinjanje počinioca počelo od njega. Mediji i javnost su mnogo pre te konferencije za štampu već imali prigodne nazive za ubicu, kao i predloge za kazne, od kojih je na mene najjači utisak ostavio onaj „Odrao bih mu kožu, pa bih ga onda spustio u mravinjak“. Nebojša Stefanović je samo dolio ulje na već raspaljenu vatru, i to i jeste suština ovog teksta. Jedva čekamo neku tragediju, mediji da bi dizali tiraže što je moguće bizarnijim naslovima i tekstovima, i javnost da bi imala čime da ispira usta po društvenim mrežama.

      Hvala na čitanju i komentaru.

      Sviđa mi se

  9. ne bih mnogo da komentarisem.Sasvim je normalno da normalan covek osudjuje jedan ovakav zlocin…ali verujte mi da sam se zapitala po cemu je ovaj slucaj strasan a slucaj male Milice,koja je bila obezglavljena,i takodje imala samo 16 godina je manji zlocin…monstrouzno ,strasno,ne ljudski,a pri tom ubica nije pronadjen.3.5 god.se traga za njim…pa gde mi to zivimo???????????

    Za sve koji su zaboravili evo link da se prisete o cemu sam pricala .

    Liked by 2 people

    • Ja sam se to pitao sve vreme, ali prosto nisam smeo da se upustim u detaljniju analizu, jer je tema jako osetljiva. I vrlo je rizično a i neumesno upoređivati zločine ove vrste. Svaka od tih priča je tragedija za sebe, i svaka je porodici žrtve najveća i najteža. Morao sam, ipak, da reagujem, jer se ovde otišlo baš daleko. A to mnogo govori o stanju svesti srpske nacije, kao i o stanju u onome što se nekad nazivalo medijima.

      Hvala na komentaru.

      Sviđa mi se

  10. Jedan rekao bih sasvim korektan i čak objektivan članak o ovom tragičnom dogadjaju sve do konstatacije: „…i na osnovu toga i mog laičkog poznavanja prava tu se radi o krivičnom delu ubistva bez predumišljaja.“ Ko si ti, i ko smo mi uopšte u individualnom mislu da izričemo takve kvalifikacije!? Zar ta nadležnost ne pripada istražnim i sudskim organima ove države!? I nije li i to jedan vid tvog pritiska na te organe? Time kao i samom činjenicom da se nisi kao autor teksta potpisao čini sumnjivom tvoju tendenciju i nastojanje da budeš korektan i objektivan. Tim pre što nije „Kurir“ jedino glasilo koje je o ovom dogadjaju neprofesionalno i senzacionalistički pisalo.

    Sviđa mi se

    • Ja sam naglasio da sam laik kada je u pitanju pravo, a razlika između mene i Kurira je u tome što oni kao novina formiraju javno mnjenje i vrše pritisak na državne organe, a ja sam u tekstu na blogu pokušao da sagledam sve što se oko tog ubistva dešavalo. Ja ni na koji način ne utičem na javno mnjenje, i nemam tu vrstu odgovornosti koju bi trebalo da ima svaka novina i svaki Internet portal. Slažem se, međutim, u potpunosti, da kvalifikacijom krivičnog dela i svime što iza toga sledi treba da se bave pravosudni organi, i slažem se da oni u tome treba da budu potpuno samostalni. Mišljenje jednog u moru blogera ne može biti pritisak na pravosuđe, ali zato jeste pritisak kada najviši državni činovnici na konferencijama za štampu prognoziraju i sugerišu kaznu.

      U svakom slučaju, hvala na komentaru.

      P.S. Potpisa što se tiče, sve što na Internetu pišem – pišem pod punim imenom i prezimenom. Dovoljno je sa bloga otići na moj Facebook profil, i tamo se vide i ime, i prezime, i mesto stanovanja, čak i broj telefona. Nikada nisam sebi priuštio luksuz pisanja pod tuđim imenom ili nadimkom.

      Liked by 1 person

  11. Svaka čast za tekst. Tema „zaviranja u tuđe dvorište“ koja se poslednjih godina svela na alijenaciju me odavno fascinira i sve se kanim da napišem priču o tome (ne tekst kao takav, nego baš priču, samo što je tema škakljiva i još uvek premećem po glavi kako da je uopšte napišem).

    Tragična, ali istinita konstatacija sa Tvitera – „Svaka Tijana za tri dana“. Tako je dizana halabuka oko pogibije onih učesnika Velikog brata pre ne znam koliko godina, ubistva one pevaljke i njenog dečka isto učesnika VB koji je ubio nju pa sebe, pa ubistvo onog dečaka u, čini mi se, Novom Bečeju, zatim masovno ubistvo u Velikoj Ivanči i još mnogo takvih slučajeva… nekoliko dana cela nacija roni suze kao da im je umro rod najrođeniji, pišu se peticije, osnivaju grupe po FB-u, a onda se sve zaboravi čim dođe nova tema, kao da je sve i dalje princip „dajte narodu hleba i igara“???

    Isto, opet ograda (kad napišem priču verovatno ću se i pozvati na ovaj komentar) – žao mi je svih tih ljudi, pogotovo onih nedužnih poput ove devojčice. Ali vraćam se na temu alijenacije koja me fascinira i o kojoj bih volela da sprovedem naučno istraživanje kad bih bila u mogućnosti. Na stranu kvazi mas-mediji (jer kvalitetnih kod nas i nema) kojima je posao da razvlače neku temu dok ne dozlogrde i bogu i narodu i ne isisaju zadnju kap krvi iz nje k’o vampiri. Ono što mene intrigira su idioti koji po kojekakvim forumima, komentarima ispod tekstova u online izdanjima novina, FB grupama (ili čak slanjem sms-ova na televiziju) izjavljuju saučešće porodicama kao da ljudi baš u tom momentu sede i najbitnije im je da čuju „vox populi“ o tome šta se desilo? Koliko neko treba da bude dokon da bi ostavio minimum 10 komentara na internetu u kojima izjavljuje saučešće porodici i koliko treba da bude idiot da misli da će porodica pročitati njegov i još nekoliko desetina hiljada komentara napisanih od strane takvih osoba, da u svemu što ih je snašlo nemaju šta da rade osim da dangube pred računarom, čitaju izjave saučešća nepoznatih ljudi?

    Svaka čast na zadnjem pasusu. Pustite devojku i sve ostale koje je zadesila slična sudbina da počivaju u miru. Nadam se da se niko ko je komentarisao ovaj post nije našao uvređen jer prethodne komentare nisam čitala.

    Liked by 1 person

    • Svesno sam rizikovao pišući o Tijani, ali prosto više nisam mogao da ćutim, i svaki komentar u kome prepoznam nekoga ko misli slično kao ja mi daje podsticaja da još slobodnije izrazim svoju misao. Jer u tome i jeste suština slobode. Misliti i govoriti ono što misliš. Slažem se sa tvojim komentarom, tako da ga neću nešto „analizirati“, a od mene na neviđeno imaš podršku za pisanje priče.

      I hvala na čitanju i komentaru.

      Liked by 1 person

  12. Ovo je prvi tekst koji čitam od kad je Tijana pronadjena. Aktivno sam učestvovala u šerovanju njene slike smatrajući da je to ono što mi obični gradjani treba da radimo ( čitajući komentare pitam se da nismo mi baš uticali na to da policija prevremeno odreaguje?). Preskočila sam sve priče o detaljima ubistva znajući da ništa ne može vratiti vreme, kao ni da samotrovanje detaljma neće pomoći.
    Mediji su katastrofa. Svakodnevno smo bombardovani gomilom podataka nebitnih za naše funkcionisanje (biljke komuniciraju, kometa se približila Marsu, delfin porodio ženu, uragan u ….. i da ne redjam). U toj masi podataka stvarno je teško izdvojiti ono važno, čime smo jasno usmereni na lutanje. Mediji su produžena ruka vlasti i sredstvo masovne hipnoze – nezadovoljstvo aktuelnom životnom situacijom prebacujemo u bes prema ubici, izrugujemo se svakome ko je drugačiji, a izbacivanjem negativnih osećanja ponovo se prevaramo u biljke koje treba zaliti novim informacijama i ućutkati na drugoj strani. Kada bi ljudi samo bili više okrenuti jedni drugima, kada bi samo na nedelju dana prestali da slušaju vesti i da gledaju svet oko sebe….tada bismo nešto menjali u svoju korist, ovako, svaka vlast imaće svoje medije, a mediji će da nas hrane djubretom kako bi ih vlasnik pogladio po glavi…

    Liked by 1 person

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s