Roditelji, uzmite se u pamet


Tekst je objavljen na portalu Kolumnista.com.

—————-

„Ova današnja omladina… Sve je to neodgovorno, bahato, ludo… Nema respekta ni trunke!“ Koliko ste puta u poslednje vreme čuli ovakve rečenice? Mnogo je u poslednje vreme povike na mlade. Razloga za to svakako ima, ali nije korektno okriviti njih za sve, pogotovo što su oni najmanje krivi.

SUMORNE BROJKE

Trideset procenata saobraćajnih nesreća dešava se kada se za volanom nađe mlad čovek, i veliki procenat tih saobraćajki je sa smrtnim ishodom, i to jeste problem sa kojim se kao društvo suočavamo. Još je veći problem, bar iz mog ugla posmatrano, što društvo ne pronalazi snagu da se suoči sa problemom na pravi način. Potrebno je prvo definisati uzrok problema, a onda raditi na prevenciji. Ne može se, kao što je kao u kakvoj burleski pokušala ministarka Zorana Mihajlović, okriviti crtani film u kome Pepa Prase ne vezuje pojas kada se vozi kolima. To je klasičan primer bahate zamene teza i ismevanja žrtava saobraćajnih nesreća, što od pomenute i ne čudi. Ono što me čudi jeste blaga reakcija javnosti na budalaštinu izgovorenu sa mesta odakle je izrečena.

Krivci za saobraćajne nesreće u kojima su odgovorni mladi vozači su pre svega roditelji, koji im omogućavaju da u noćne provode odlaze automobilima čijoj snazi nisu dorasli. Krivci su i saobraćajni policajci koji su spremni da za 10 ili 20 evra zažmure na jedno oko prilikom kontrole (mladih) vozača. I kriva je država, koja ne sankcioniše na pravi način sve odgovorne za saobraćajne nesreće.

SPORT KOJI TO VIŠE NIJE

Drugi problem u kome mladi zauzimaju centralno mesto jeste nasilje. Ono se, po nekom nepisanom pravilu, generiše u porodicama u kojima vladaju problematični odnosi, a u kriznim vremenima takvih je porodica mnogo. Ništa novo neću reći kada kažem da sa ekonomskom krizom nastupa komplikovanje odnosa u zajednicama, a to se sve odražava na mlade ljude, koji koriste nasilje kao način da izraze svoj bunt.
Jedan deo problema proističe iz zloupotrebe sporta i mladih, koja se ogleda u tome što su stadioni vrlo ciljano pretvoreni u mesto na kome se akumulira ogromna količina agresije. Navijači odavno nisu više simpatizeri nekog kluba, već su pretvoreni u najrazličitije huliganske grupe, koje država (uglavnom uz posredstvo tajnih službi) koristi za „prljave poslove“. Najočigledniji primer za to bio je Željko Ražnatović Arkan, koji je postavljen na čelo navijača kluba „Crvena zvezda“ onog trenutka kada je za njega osmišljen scenario, za koji svi znamo kako je izgledao. Od vođe sa severa do ratnog komandanta. Sinonim za rasnu netrpeljivost i nasilje su, recimo, navijači beogradskog kluba „Rad“. Delije su odigrale važnu ulogu u petooktobarskoj smeni Miloševićevog režima, kada su gurnuti u prve redove da se sukobe sa policijom i upadnu u Skupštinu. Navijači, koji se odavno sa ponosom nazivaju huliganima, iskorišćeni su i prilikom organizovanja protesta LGBT populacije, kao i na beogradskom mitingu podrške Kosovu, posle koga su po prestonici paljene zgrade stranih ambasada.

KO JE PRAVI KRIVAC?

Moglo bi tako da se nabraja dugo, a suština je da je prosto nemoguće da su roditelji sve vreme po strani, i da ne primećuju da im se potomci ponašaju devijantno.
I tu dolazimo do suštine, do odgovornosti od koje roditelji beže, pravdajući loše vaspitanje društvenom krizom. Nije, dragi roditelji, društvo krivo što su nam deca pogrešno vaspitana, za to odgovornost snosimo isključivo mi. Ne možemo sebi pripisivati zasluge za uspehe dece, a kada se pojavi pitanje odgovornosti prebacivati loptu u tuđe dvorište. Naša su to sve deca, i kada su u pitanju uspesi i kada je reč o neuspesima. Ne možemo se sakrivati iza borbe za egzistenciju i teške situacije u državi, i na taj način pravdati činjenicu da smo podbacili kao roditelji. Mi smo ti koji im dajemo novac za noćne izlaske, iako bi trebalo da iz zadržimo u kući; mi smo ti koji im, da se ne bi osećali frustrirano, dajemo brze i snažne automobile u kojima prečesto stradaju; mi smo ti koji okrećemo glavu kada vidimo da se spremaju za utakmicu tako što nose neke čudne kapuljače i bejzbol palice; mi smo ti koji ćemo im u svakom trenutku reći: „Pa i nemaš nekog izbora, vidiš kakva je situacija u državi!“. A ne valja nam rabota, ni najmanje. Kada smo stvarali potomstvo preuzeli smo na sebe odgovornost da ih izvedemo na pravi put, nismo ih rađali da bismo od njih pravili nasilnike i sociopate.

Krajnje je vreme da porazmislite o tome, i da kao zreli i odrasli ljudi preuzmete svoj deo odgovornosti. Tek onda svi zajedno možemo vršiti pritisak na državu i na sistem, da kroz obrazovanje i pravilan odnos prema mladima upotpune ono što deca nose iz porodice.

Mislite o tome svaki put kada pomislite ili izgovorite čuvenu rečenicu: „Ma dobro, mladost ludost, i mi smo bili nekad mladi…“. Jesmo, bili smo mladi, ali nije bilo ovoliko nasilja i nije se ovoliko ginulo.

Advertisements

3 thoughts on “Roditelji, uzmite se u pamet

  1. Nasilje se stimuliiše i stiče (ne)vaspitanjem, u pravu ste.
    Čuo sam par mladih vozača kako kažu:
    „Više mi je vozačka kod njih (policija), nego kod mene.“
    Nedoslednost u kaznenoj politici i korupcija su rak rane.
    Kada bi dosljedno kanjavali nasilnike, huligane (nasilje u saobraćaju, porodici, na stadionu i oko njega…), brzo bi se odvikli od nasilja.
    (U nama susjednoj državi bahati vozač je postao „pitom“ na duge staze jer je popio nekoliko kazni po džepu i sad je miran, znam ga lično :)
    Ali to je nemoguće zbog mentalnog sklopa i vladavine vladara i vladarčića koji su nas unakazili, polizički, ekonomsko, socijalno, kulturno…

    Liked by 1 person

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s