Srbija u odbrani pederastije

Odličan šlagvort za post o paradi LGBT populacije mi je vest sa RTS-ovog portala o tome kako je u Beogradu pretučen izvesni nemački državljanin. Iz svega napisanog, ja vidim da je ta informacija dospela na portal RTS-a zbog toga što je pretučeni nemački državljanin, a pride je – reklo bi se – i aktivista nevladine organizacije Labris, budući da je ta NVO organizovala povodom batinanja protestnu šetnju u kojoj je učestvovao i nemački ambasador u Srbiji glavom i bradom. Da se pozabavimo prvo malo samom informacijom koja je izazvala burne reakcije proevropski nastrojenih građana, koji se u komentarima zgražavaju nad srpskim varvarizmom i izražavaju sumnju da će Srbija zbog takvog ponašanja ikada i ući u Evropsku uniju.

Za početak, vest uopšte ne obrađuje sam događaj, i potpuno su nepoznate okolnosti u kojima je došlo do fizičkog obračuna. U stilu modernog (srpskog) novinarstva iz konteksta je izvučena činjenica da je batine dobio nemački državljanin koji je došao da pomogne u organizaciji parade LGBT populacije u Beogradu, i onda se neveštim spinovanjem akcenat stavio na nešto sasvim drugo. A možda mi uopšte nismo primitivni Srbi koji tuku sve redom. Možda je taj dobri i čestiti nemački državljanin pipkao nečijeg maloletnog sina, pa su ga prebili gnevni roditelji. Možda je ukrao penziju nekoj nemoćnoj bakici, pa ga je prebila besna grupa građana. Možda je izvadio đoku pa je pišao po srpskoj zastavi, pa su ga prebili revoltirani građani Srbije. Javnosti nisu poznate okolnosti pod kojima je do fizičkog obračuna došlo, te je bilo kakvo komentarisanje tog događaja mentalno silovanje.

U tom protivprirodnom bludu nad ovo malo zdravog razuma što je u srpskog građanina ostalo prednjači, a ko bi drugi, velmožina uzdanica i ministar unutarnjih dela Nebojša dr Slina. U rekordno kratkom vremenu svemogući Vučićev lakej organizovao je konferenciju za novinare, na kojoj je nedvosmisleno pokazao kako će se država Srbija bez straha i kompromisa upustiti u obračun sa zlim napadačima na mirnog nemačkog turistu, i sve će oni pohapsiti i procesuirati, samo da bi strani državljani mogli i dalje bezbrižno da dolaze u Srbiju na odmor. E pa, slinavi, da ti ja kažem nešto: u Srbiju stranci dolaze da zajedno sa tvojim gazdom opljačkaju što se još opljačkati da, da privatizuju još koju fabriku ako je pretekla, da obećaju brze pruge za beg iz Beograda na vodi; dolaze da se vikendom napiju, jer nigde u okruženju nema jeftinijeg alkohola i jeftinije pičke nego u Beogradu; dolaze da pomognu proevropskim nevladinim organizacijama da propagiraju pederastiju, narkomaniju, i njima slične vrednosti, koje mi zatucani Srbi i dalje u svojoj gluposti nazivamo pošastima. Srbija od turizma prihoduje koliko i od izvoza lala u Holandiju, ne zamlaćuj ovaj narod više, a kad već sazivaš konferenciju za novinare, onda reci koliko ćete srezati primanja srećnicima koji posao imaju, i koliko ćete srezati penzije onima koji su decenijama odvajali u fond čije novce ti i tvoj gazda arčite, i reci koliko će struja poskupeti. Zajebi me priča o pretučenom Nemcu. Zabole mene, a i većinu gladnih Srba, da li je neko dobio batine. I pusti takve slučajeve da se njima bave pozornici, to je njihova jurisdikcija, ti si bar formalno ministar pa onda se time – onoliko koliko ti Obrenovčanin iz Feketića dozvoli – i bavi, nemoj glumiti i portparola, i šerifa, i doktora nauka, jer ništa od toga nisi.

A svega ovoga ne bi bilo, pa ni ovog posta, da za 28. septembar u Beogradu nije najavljena parada pedera i lezbejki. I kao i svake godine u ovo vreme, bar u poslednje 4 godine, Srbija se nalazi pred velikim problemom. Gazde iz Evrope nalažu da se parada dozvoli i obezbedi, a poltroni pozicionirani u fotelje u Nemanjinoj 11 – svesni da je parada te vrste izuzetno rizičan događaj – muku muče da se jebu a da im pri tom ne uđe. Treba nekako udovoljiti međunarodnoj zajednici, a istovremeno gledati da se parada ne pretvori u nešto mnogo značajnije od toga, što bi na kraju moglo da rezultira i pohodom na njihove kabinete. A to je sve zbog toga što Srbija još od Aleksandra Rankovića nije imala političara s mudima. Nekoga ko ima petlju da stane i javno kaže ono što misli većina nacije: ovo nije pogodan teren za propagiranje homoseksualnih ideja, takva parada na ovim prostorima nikada neće biti dobrodošla, i organizatori treba da odustanu na vreme. Naša kultura i naša tradicija na homoseksualnost ne gledaju blagonaklono, i te činjenice treba biti svestan. Istine nisu lepe ili ružne, one su jednostavno istine, i o njima ne treba polemisati.

Saglasan sam da postoje ljudi drugačijeg seksualnog opredeljenja, i nemam apsolutno nikakav problem sa njihovim seksualnim aktivnostima sve dok se one obavljaju kao i kod ostatka čovečanstva, između 4 zida. Ili na drugom prikladnom mestu. Svako ljudsko biće na ovoj planeti ima podjednaka prava na lične izbore, i ja sigurno nisam taj koji će bilo koga osuđivati. Sve dok ta prava ne ugrožavaju prava i slobode drugih. Organizatori parade pedera i lezbejki se godinama upinju da taj neki skup koji organizuju, i na kome se oni kao pokretači ne pojavljuju, nazovu paradom ponosa. Parada ponosa će biti doček sportista kada se u zemlju vrate sa zlatnim medaljama, parada ponosa je svaka šetnja novopečenih oficira ili akademskih građana Srbije, parada ponosa je svaka manifestacija na kojoj učestvuju ljudi kojima se ponosimo. U Srbiji biti peder nije ponos. To ne spada čak ni u društveno prihvatljive norme ponašanja, to spada u norme koje društvo toleriše. Između tolerisanja i prihvatanja je dugačak put, koji ne može da se pređe prečicom. I ne treba da se prelazi. Tradicija i kultura se ne menjaju nasilno, za to će se – ako se pojavi takva potreba – pobrinuti vreme, koje je uvek najbolji svedok i sudija.

Međunarodna zajednica se forsiranjem ovakvih priča, uz svesrdnu pomoć srpskih političara, sprda sa celokupnom srpskom javnošću. Nacija je obespravljena i otima joj se deo po deo teritorije, nemamo posla, nemamo elementarnih uslova za život dostojan čoveka, za sitne novce belosvetski mešetari kupuju ono što još vredi u ovoj zemlji, a kao glavni problem se javlja organizovanje parade pedera i lezbejki. Zbog čega bi jedna manjina, ma koje vrste ona bila, imala pravo da maltretira većinu? Zbog čega bi se svake godine bar mesec dana raspredalo o tome da li je gej okej ili nije? Zbog čega moramo da trpimo najrazličitije pritiske i etikete? O kakvoj se zaštiti prava radi? Zbog čega je pravo jednog pedera ili jedne lezbejke važnije od prava heteroseksualaca? Zbog toga što su seksualno devijantni, pa imaju veća prava? Ma nije moguće… Kako heteroseksualni par ima puno pravo da vrši seksualni čin u svojoj intimi, tako to pravo ima i homoseksualni par. I gde je onda problem? Hoćete i pored otpora javnosti da demonstrirate i da blokirate centar glavnog grada jedne države? Pa to je onda sprovođenje sile, a na silu se odgovara nikako drugačije do silom. Da li će ta sila doći od državnog aparata, pa će takozvanu paradu sprečiti represivni organi poput policije, ili će država biti lukava pa će među pedere i lezbejke pustiti navijače Rada i njima slične grupacije građana, to je već stvar finese.

Ključni deo cele priče se uporno prenebregava, i to postaje već jako iritantno. Na organizatorima i LGBT aktivistima je da sagledaju činjenice i da shvate da Beograd nije Hamburg ili Amsterdam, gde se takve parade pretvaraju u celodnevnu zabavu i karneval. Ovo je drugačija kultura, ljudi drugačije gledaju na homoseksualnost, i guranje prsta u oko gladnom i izmrcvarenom građaninu nije ništa drugo do poziv na batine. Na takav poziv, na kraju krajeva, organizatori i aktivisti šetnje pedera i lezbejki imaju legitimno pravo, ali time gube pravo da se žale kada dobiju po labrnji. Neumesno je ljude porediti sa stokom, ali ovde prosto moram da napravim takvo poređenje. Volu jednom kažeš da ne ide u kupus, on ode. Kažeš mu drugi put, on opet ode. Kažeš mu treći put, on ode, ti ga umlatiš i on više ne ide. Čak i životinja, koja se od ljudi razlikuje po smanjenim kapacitetima za razmišljanje, na kraju shvati. Poručuju li nama LGBT aktivisti da su gluplji od volova, i da ih i batine ne mogu naučiti da Beograd nikada neće gledati dobronamerno na paradiranje, i da prosečnom srpskom građaninu homoseksualnost nikada neće biti ponos?

Za kraj, ne mogu da odolim a da ne rezimiram, iako nemam običaj to da radim.

Neće lepljenje etikete meni i meni sličnima da smo zatucani i primitivni promeniti svest društva, i neće zbog tih etiketa ljudi početi da misle da je gej okej. Može samo pretvoriti mene i ljude poput mene u agresivne protivnike paradiranja. Ja nikada neću reći svom detetu da je gej okej, niti ću ga učiti da je to nešto normalno. Neću ga vaspitati ni da ide da bije pedere, naučiću ga da ih ignoriše i da prihvati njihovo postojanje kao nužno zlo. I da reaguje isključivo ukoliko neko od njih pokuša na bilo koji način da utiče na njega.

Prostor ispod ovog posta ostavljam ostrašćenim proevropskim hejterima da pokušaju da iznesu neki argument. Za one malo manje pismene, argument znači činjenica, ne znači gebelsovsko ponavljanje istih fraza.