Petak trinaesti

Živimo u zemlji u kojoj je sve ispolitizovano, i to je nešto što svakom normalnom ljudskom biću smeta. Nije, međutim, naš izbor da se bavimo politikom; ona se na najbrutalniji mogući način umešala u naše živote, i postala je deo svakodnevice. Događaj o kome je preko vikenda brujala vaskolika srpska javnost jeste ljudska tragedija, i u skladu sa time bi trebalo poštovati mrtve u tišini, ali je pad helikoptera u neposrednoj blizini beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ nešto o čemu se ne sme ćutati, sve dok se ne dobiju odgovori na pitanja.

Hronologija događaja

U petak je u bolnicu u Novom Pazaru maloletna (čitaj: neiskusna, a ne loša) majka donela bebu staru pet dana, koja je bila u jako lošem stanju, a prema izjavama direktora te ustanove beba je bila praktično mrtva. Nakon što je novorođenče reanimirano i nakon dijagnostike (aspiratorna pneumonia), beba je zbog tehničke neopremljenosti bolnice u Novom Pazaru upućena, u pratnji anesteziologa i medicinskog tehničara, u klinički centar u Kragujevcu. Na putu ka Raškoj sanitetsko vozilo je naišlo na odron zemlje i klizište, i zajedno sa drugim automobilima ostalo zarobljeno na tom delu puta. Normalna procedura u takvim situacijama nalaže da se zvaničnim kanalima zatraži pomoć u transportu, te je o svemu obavešteno ministarstvo zdravlja, koje je (realno je pretpostaviti) pomoć zatražilo od ministarstva odbrane, budući da vojska raspolaže helikopterima i na aerodromu „Batajnica“ ima stalno dežurnu jedinicu, koja je do sada angažovana u nebrojenim akcijama spašavanja i potrage. Ministar odbrane, Bratislav Gašić, izdaje naređenje komandi vazduhoplovstva da se angažuje ekipa, i komandant  204. vazdhoplovne brigade VS Predrag Bandić potpisuje naredbu da se letelica MI 17/8, kojom je upravljao major Omer Mehić, uputi ka Raškoj. Kada je i zbog čega odlučeno da se beba, umesto u Klinički centar u Kragujevcu, transportuje u Beograd – pitanje je na koje će morati da odgovori jedan od dvojice ministara direktno uključenih u donošenje odluka, a ukoliko oni to ne budu učinili to će umesto njih morati da uradi srpski premijer. Helikopter je bez ikakvih problema doleteo do Raške, preuzeo bebu i medicinsko osoblje i poleteo ka Beogradu. Do glavnog grada se stiglo bez ikakvih problema, uprkos mestimičnoj magli i lošoj vidljivosti. I pored složenih meteorolških uslova i činjenice da su uprave dva najveća stadiona u Beogradu upalile reflektore kako bi helikopter mogao da sleti, i pored činjenice da u neposrednoj blizini Vojnomedicinske akademije postoji heliodrom, doneta je odluka da se letelica uputi ka Surčinu i da sleti, što je van svih protokola, na civilni aerodrom „Nikola Tesla“. Šta se dalje događalo pokazaće analiza „crne kutije“, a epilog svi znamo. Helikopter se u reonu naselja Radio Far, u neposrednoj blizini aerodroma, srušio. Tom prilikom su nastradali beba i šest ljudi.

Ključna pitanja

Ko je, i zbog čega, doneo odluku da se beba umesto u Kragujevac transportuje u Beograd? Njeno stanje po prijemu u bolnicu jeste bilo teško, ali je nakon reanimacije o njoj mogao da se brine svaki zdravstveni centar u Srbiji opremljen inkubatorom. Zbog čega je doneta odluka da se u složenim meteorološkim uslovima produži vreme transporta i da se tako povećaju izgledi za eventualne komplikacije?

Ko je obavestio medije da će ministar zdravlja Zlatibor Lončar sačekati helikopter sa bebom na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“? Ko je i zbog čega organizovao dolazak predstavnika medija, sa naglaskom na kamermane i fotoreportere?

Ko je osoba koja je obaveštavala agenciju „Beta“ o toku događaja, i ko je plasirao informaciju da je helikopter sleteo i da je beba zbrinuta?

Ko je javio supruzi poginulog majora Mehića da je helikopter sleteo i da je sve u redu?

Zbog čega je helikopter pola sata kružio iznad Surčina? Ako je istina da su tri civilna leta te večeri zbog složenih meteoroloških uslova preusmerena na aerodrom u Temišvaru, zbog čega i za helikopter nije odabrana alternativna lokacija, pogotovo što ta vrsta letelice kada njome upravlja iskusan pilot kakav je bio major Mehić može da sleti na bilo koju površinu?

Da li je helikopter upotrebljen u akciji imao pomoćni rezervoar ili nije? Maksimalni dolet tog vazduhoplova je 465 km sa osnovnim rezervoarom, a sa pomoćnim nešto preko 900 km. Do Raške i nazad ima oko 400 km, pa ako pomoćnog rezervoara nije bilo može li da se priča o eventualnom ostajanju bez goriva (usled dugog kruženja nad Surčinom)?

Ostaje još sijaset pitanja, poput onog zbog čega je direktno prenošena sednica Vlade na kojoj je premijer iščitao imena poginulih i na kojoj je ministar odbrane rekao „To je, predsedniče, onaj helikopter koji vas je vozio od Feketića do Dimitrovgrada“. Da li je srpska javnost morala da bude uključena i u te događaje, posebno ako se u obzir uzme specifičnost i težina celog događaja. Osnovno vaspitanje a i logika nalažu da takva sednica bude zatvorena za javnost.

Ponašanje medija

Srpsko novinarstvo je odavno na niskim granama, jer su iz te profesije prosto proterani misleći ljudi vešti u baratanju pisanom rečju, i njihova mesta su zauzeli polupismeni i vrlo neobrazovani mediokriteti, lišeni svakog osećaja za meru i pristojnost. Još sumnjiviji su kvaliteti urednika medija, za koje je bitno jedino da su slepo poslušni. Mediji u Srbiji već duže vremena ne prenose informacije, već koristeći što bizarnije i bombastičnije naslove i objavljujući najgore moguće priloge i tekstove bude kod publike ono najgore u ljudima. Time su se svi mediji stavili u službu vlasti, čiji je cilj da što je moguće više otupi oštricu misli i da od građana napravi poslušnu i amorfnu masu zombija. Aktuelni fašistički režim to za sada koristi na briljantan način, a ne bude li se nešto promenilo u najskorije vreme ta praksa će se nastaviti i dalje.

Urednici lešinari su se tako i proteklog petka prosto utrkivali ko će sa više detalja propratiti nešto što bi trebalo da bude rutinska akcija transporta novorođenčeta sa zdravstvenim problemom. Da je sve rađeno po diktatu jasno je kao dan, jer da nije tako ne bi reporter RTS-a, koji se nalazio na licu mesta, javio da je helikopter bezbedno sleteo i da je beba zbrinuta. Istog trenutka su svi elektronski mediji preneli tu vest, dodajući usput i tobožnju izjavu direktora Instituta za majku i dete. Da se radi o naručenom copy/paste novinarstvu vidljivo je iz materijalne greške, jer su svi mediji redom preneli vest u kojoj je reč aerodrom („Nikola Tesla“) napisana velikim slovom i u pogrešnom padežu. To je više nego jasan dokaz da se radi o poslušnom prenošenju naručenog ili napisanog teksta, koji je sročen tako da promoviše aktuelni režim kao spasioca u još jednoj kritičnoj situaciji.

Neozbiljno bi bilo očekivati da bilo ko od urednika i novinara, koji su razvlačili po medijima i nastradalu bebu i njene roditelje, snosi odgovornost. A u pristojnom društvu bilo bi sasvim prirodno da mediji koji su prenosili dezinformacije budu kažnjeni. Odgovornost za pisanu i izgovorenu reč mora da postoji, kao i odgovornost za (dez)informisanje javnosti. Ovaj petak trinaesti bi mogao lako da se pretvori u najveću noćnu moru aktuelnog režima. Evidentno je da su želeli da zloupotrebe bolest tek rođenog deteta u svrhu lične promocije ministara, a time i cele Vlade, ali bi to moglo da im se vrati kao bumerang. Upravo zbog slepe poslušnosti urednika koji drhte pred vrhovnim cenzorom koji se kune da u Srbiji nema cenzure. Kakav god ova priča da ima epilog, ostaje neizmerna tuga za postradalima, ostaje bol sa kojim će porodice poginulih da žive, i ostaju pitanja. Odogovora ovog puta mora biti.