Loosing my religion


Činjenica da započinjem pisanje posta koji će verovatno izazvati najviše polemika od svega što sam do sada napisao, kao i mogućnost da ga mnogi čitaoci dožive na pogrešan način, neće me sprečiti da se upustim u tu avanturu. Blog sam izabrao kao način da iznesem svoje stavove, ali i da podstaknem diskusije na najrazličitije teme, jer sam duboko uveren da se kroz konstruktivnu razmenu različitih mišljenja dolazi do novih spoznaja, a to nam svima omogućava da radimo na sebi i da širimo svoje vidike. Kao što se iz naslova može zaključiti, tema ovog posta biće religija, i sve što ima veze sa njom.

Pristalica sam apsolutne slobode govora i misli, sve dok ta sloboda na direktan način ne ugrožava nekog drugog. I poštujem pravo svakog ljudskog bića da veruje u ono za šta smatra da je ispravno. Poštujem pravo svakog pojedinca da ima svog boga, da ima svoju religiju, da odlazi u crkvu ili drugi verski hram, sve to poštujem, iz dubine duše i srca. Očekujem, zauzvrat, da svaki vernik poštuje moje pravo da veru, religiju i crkvu posmatram iz ličnog ugla, i da o tome imam lični stav. To je nešto što nema veze ni sa jednom religijom, ni sa jednim bogom, to je nešto što se zove tolerancija, i tome moramo svakodnevno da se učimo. Pravo na drugačije mišljenje, kao i pravo na izražavanje svog stava, moraju biti nepovrediva ljudska prava. Ne želim više da tolerišem komentare kako vređam nečija verska ubeđenja ukoliko kažem da bog ne postoji, ili da je crkva jedna mafijaška institucija. Ti komentari su čista zamena teza, bez ijednog istinskog argumenta koji bi opovrgao moje tvrdnje. A ja argumenata imam u izobilju, i potrudiću se da ih navedem bez prevelikog širenja priče.

Verujem u ljudsku dobrotu i u zakone prirode, i to je moja „religija“. Nosim to u srcu i duši, i nisu mi potrebni nikakvi hramovi u kojima bih se približavao imaginarnom duhovnom ocu. Nije mi potreban nikakav vodič da bih u svom srcu pronalazio dobrotu koju delim sa drugim ljudima. Nije mi potreban ni neko ko će me pretnjama odlaskom u pakao usmeriti na „pravi put“, pogotovo što je ispravnost tog puta vrlo diskutabilna. Najmanje mi je potreban neko da mi određuje pravila po kojima ću živeti. Sve što je nametnuto spada u kategoriju nepoželjnog, i ja ga kao takvog u startu odbijam.

Religija je, to je moje čvrsto uverenje zasnovano na pažljivom čitanju istorijskih činjenica, doktrina osmišljena sa ciljem da se između ljudi napravi podela, i da ljudi – pre ili kasnije – uđu u međusobne sukobe. Ona je, takođe, i sredstvo za masovnu manipulaciju što je moguće većim brojem ljudi, i nije pogrešno kada se kaže da nivo obrazovanja uveliko utiče na predanost religiji. Nisu badava svi religijski poglavari odvajkada insistirali na podeli nauke i religije, predstavljajući nauku (a samim tim i obrazovanje) kao nešto loše i pogubno. Možda bi o tome najbolje mogli da posvedoče primeri Đordana Bruna ili Galilea, kao i brojni drugi slučajevi u kojima se inkvizicija obračunavala sa mislećim ljudima željnim znanja, predstavljajući ih kao nevernike, veštice, čudake, ludake… Najkrvaviji ratovi u istoriji čovečanstva vođeni su (i danas se vode) u ime religije, u ime svetog krsta, ili polumeseca, ili kog god religijskog obeležja, i to je činjenica koju niko ne može da ospori ili da je dovede u sumnju.

U direktnoj vezi sa religijom je crkva, kao institucija koja okuplja pripadnike jedne vere. Crkva je predstavljena kao hram u kome se ljudi približavaju bogu, kao sveto i bezgrešno mesto, a ona je sve samo to nije. Bez obzira na religiju, unutar crkve se – sakrivene od očiju javnosti – dešavaju sve one stvari koje su prisutne i u spoljašnjem svetu, počev od korupcije pa zaključno sa seksualnim devijacijama. Ne postoji institucija na svetu, u kojoj je jasno izražena hijerahija, koja je lišena ulizištva, spletki, dodvoravanja, korupcije. Gde god postoji borba za napredovanje u hijerarhiji, prisutne su i sve te pojave, i crkva toga svakako nije pošteđena. Posredstvom raznih tajnih društava i kultova, od kojih su najmoćniji iluminati, preko crkve se utiče na ogroman broj ljudi i postavljaju se sistemi vrednosti. Neke se religije, zbog mnogobrojnosti svojih stada (da, to je crkvena terminologija: pastir prima vernika u svoje stado; svaka sličnost sa ovcama je namerna), veličaju i predstavljaju se kao ispravne, dok se druge proglašavaju za sekte i za društveno nepoželjne grupacije ljudi. Koliko je samo skandala i seksualnih afera zataškano unutar zidina crkve, a verovatno najpoznatiji primer za to je porodica pape Aleksandra Bordžije, čiju su vladavinu obeležili ubistva, prevare, poligamija, incestni greh, i još ko zna šta je ostalo sakriveno od javnosti. Svestan činjenice da postoje i sveštena lica koja se iskreno posvete veri, i delaju sa najiskrenijim željama, ne mogu da opravdam njihovo ćutanje i okretanje glave od svih negativnih pojava prisutnih u crkvi. To ih, jednostavno, čini saučesnicima, i svojim nedelanjem oni doprinose širenju zla. Crkva, na kraju krajeva, funkcioniše po princima mafije. Bespogovorna i zasnovana na strahopoštovanju odanost vrhovnom komandantu (kumu/bogu), komunikacija sa njim preko izaslanika (kapetana/svešetnika), prikupljanje „dobrovoljnih“ priloga na osnovu kojih se funkcioniše, sprečavanje svake slobode misli, i da ne nabrajam dalje. Mafija je, međutim, zakonom zabranjena organizacija, čiji se pripadnici sudski gone, dok je crkva neretko deo države i vrlo je priznata. A obe organizacije imaju iste ciljeve: sticati bogatstvo svim sredstvima, i širiti svoj uticaj oslanjajući se prvenstveno na strah. Nemojmo se lagati, u osnovi svih vera je strah od odlaska u pakao.

Ponoviću ono što sam već napisao na početku: poštujem pravo svakog ljudskog bića da veruje u ono za šta smatra da je ispravno, ali zahtevam da se poštuje moje pravo da u isto to ne verujem, i insistiram da se moje iznošenje jasnog stava ne dovodi u ravan vređanja bilo čijih verskih ili drugih osećanja. Kao što svako ima pravo da utehu traži u religiji, tako i ja imam pravo da svet oko sebe posmatram širom otvorenih očiju i da koristim mozak za razmišljanje. Svi komentari na ovu temu su dobrodošli, i iskreno se nadam da neće biti razloga za ostrašćene polemike, koje bi odvele diskusiju u neželjenom smeru.

Advertisements

11 thoughts on “Loosing my religion

  1. Tekst je ok, ali… poštujem tvoj izbor da veruješ ili ne veruješ u ovo ili ono. No, ne sviđa mi se tvoje mišljenje da neko ko traži utehu u religiji ne koristi svoj mozak. Na ovaj ili onaj način neko je odabrao da veruje, upotrebio je neki deo mozga… druga stvar je da li je taj izbor efikasan ili ne, opravdan ili ne, ali je rezultat upotrebe mozga.

    Liked by 1 person

    • Ukoliko je čovek svestan svega što se iza religije krije, a onda opet izabere da utehu traži u veri u nametnutog boga u čije ime se vode ratovi, onda je moje mišljenje da ta osoba ima problem sa korišćenjem mozga na pravilan način. Ja takve ljude niti osuđujem, niti ih kritikujem, jednostavno sam napisao onako kako mislim.

      Sviđa mi se

  2. Уз дужно поштовање,
    примицање концу живота неумитно суочава са питањем (без)смисла изван Бога.
    И у том питању је сав интуитивни и имагинарни простор за оставрење потпуне индивидуације.
    Срдачан поздрав!

    Liked by 4 people

  3. „Verujem u ljudsku dobrotu i u zakone prirode, i to je moja „religija““. To je ujedno i moja. Možda se može reći da verujemo u bajke. Ali ja zaista verujem da belo pobeđuje crno, dobro nad zlim i da sve to dođe na svoje na neki prirodan način. Neki bi rekli da Bog poteže te konce. Meni je svejedno da li je Bog, Deda Mraz, Univerzum, Sudbina. Na kraju krajeva, svi mi verujemo u nešto. I po mom mišljenju naš narod više je sklon da primenjuje religiju jezikom i bogatom trpezom, a manje dobrim delima.

    Liked by 2 people

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s