Suočavanje sa istinom


Radni naslov ovog posta mogao bi komotno da bude i „Kako je Rama iščupao nojevu glavu iz peska“. Onda bi već iz naslova bilo jasno da želim da se osvrnem na državnu posetu koja će ući u istoriju moderne Srbije. Kao i uvek kada su škakljive teme u pitanju, pokušaću da se držim činjenica, i pokušaću da ih sagledam iz objektivnog ugla. Moraću u tom pokušaju da zaboravim na vekovno neprijateljstvo između Albanije i Srbije, moraću da ostavim po strani svoje lične stavove kada je u pitanju Kosovo, i pokušaću hladne glave da razmotrim kako je albanski premijer Edi Rama ponizio – ali ne i provocirao – kako Srbiju kao državu, tako i svog domaćina, premijera srpskog Aleksandra Vučića. Da bi se poseta sagledala što je moguće objektivnije, potrebno je podsetiti se i šta joj je prethodilo.

Nepun mesec dana pre Ramine posete Srbiji, 14. oktobra 2014. godine, fudbalske reprezentacije Srbije i Albanije igrale su fudbalsku utakmicu u okviru kvalifikacija za prvenstvo Evrope. I pored činjenice da je reč o utakmici visokog rizika, i pored najava da će svaki navijač Albanije koji dođe u Beograd biti uhapšen i sprečen da prisustvuje utakmici – a to je najavio predsednik srpske Vlade lično – pod pritiskom Brisela navijači su pušteni da uđu na stadion Partizana, i da prisustvuju fudbalskom duelu. Utakmicu su iz VIP lože pratili predsednik Srbije i drugi visoki državni funkcioneri, ali i počasna delegacija Albanije, u čijem sastavu je bio i rođeni brat albanskog premijera, američki državljanin Olsi Rama. Svako normalan bi očekivao da je stepen bezbednosti podignut na najviši mogući nivo, i da su obaveštajna i kontraobaveštajna službe pred utakmicu tako visokog rizika, pogotovo kada se u obzir uzme ko joj je sve prisustvovao, valjano obavile svoj deo posla. Meč je, međutim, pred kraj prvog poluvremena prekinut, jer je na stadion uleteo dron (mala letelica, na daljinsko upravljanje) koji je za sebe prikačeno imao parče tkanine na kome je naslikana mapa Velike Albanije. Strani mediji, a i dobar deo naših, preneli su pogrešno da se radilo o nekakovoj zastavi, što sa istinom nema dodirnih tačaka. Vrlo se dobro zna šta je zastava, i kako ona izgleda. U pokušaju da pomenuto parče tkanine otkači sa drona, i tako omogući da se utakmica nastavi, srpski fudbaler Stefan Mitrović je napadnut od strane albanskih fudbalera, što je bio znak da počne opšta tučnjava, i delegat UEFA nije imao drugog izbora do da utakmicu prekine.

Vrlo brzo nakon meča ustanovljeno je da je dronom upravljano iz VIP lože u kojoj se nalazila albanska delegacija, a kao glavni osumnjičeni priveden je Olsi Rama. Budući da je američki državljanin, on je zatražio zaštitu od ambasade USA u Beogradu, i odmah nakon diplomatske intervencije srpske vlasti su morale da ga puste iz policije i da ga isprate iz zemlje. Više je nego jasno da je fudbalska utakmica iskorišćena za podizanje tenzija pred predstojeću posetu albanskog premijera Srbiji, i da su srpske vlasti tog dana bile na testu. Na testu na kome su, na žalost svih nas, pali svi redom. Posledica tog incidenta bilo je odlaganje posete albanskog predsednika vlade Srbiji, a onda je juče došao i taj dan.

U prepodnevnim satima Edi Rama je stigao na beogradski aerodrom Nikola Tesla, i odatle se – uz do sada mojim očima neviđeno obezbeđenje – uputio u prestonicu. Prvu vrlo jasnu i vrlo ponižavajuću poruku domaćinima gost iz Albanije uputio je odmah po dolasku u Beograd. Mimo svakog protokola i krajnje bahato ostavio je srpskog kolegu da ga pored kola čeka čitavih 34 sekunde. Što bi rekli na jugu Srbije – jebao mu je nanče u start! Gledano, međutim, analitičkim okom, taj postupak može se protumačiti kao nevaspitanje gosta koje ne spada u grubo kršenje protokola, pogotovo što je uvek moguće smisliti valjano opravdanje tipa „trenutna slabost“, „hitan poziv – nacionalna bezbednost“, itd… Razgovori između dva premijera vođeni su iza zatvorenih vrata, a onda su i gost i domaćin održali zajedničku konferenciju za štampu. Ne želeći da se bavim teorijama zavere i da tvrdim da zaista jeste namerno smišljeno i unapred planirano, i srpska strana imala je diplomatski gaf, budući da u direktnom prenosu konferencije na Javnom servisu nije bilo simultanog prevoda Ramine izjave. Kasnije je to opravdano tehničkim smetnjama, što me je neizostavno podsetilo na nekadašnje prodiranje vode u kablove TV B92, dok je zatvarana u vreme vladavine koalicije Milošević – Marković – Šešelj (Nikolić, Vučić).

U svom obraćanju javnosti i medijima, albanski premijer je izgovorio rečenice koje su u javnosti mahom protumačene kao provokacija, a srpski premijer je takvu izjavu nazvao incidentom. Pomenuta izjava glasi:

Oko Kosova imamo različite stavove, ali realnost je jedna i neupitna, kako regionalna, tako i Evropska i mora se poštovati. Priznanje Kosova od strane evropskih država ima veliku važnost. Nezavisnost Kosova je načinilo Balkan sigurnijim. Mi cenimo i promovišemo dijalog Srbije i Albanije i taj dijalog vidimo kao uspeh Evrope. Imamo dobru volju za iskrenu saradnju i naše iskreno uverenje je da naša deca ne treba da ispaštaju zbog prošlosti.

Ništa u toj izjavi nije toliko spektakularno, niti je albanski premijer rekao nešto što ne odgovara istini. Drugi je problem to što mi kao nacija imamo veliki problem sa odbijanjem da prihvatimo stvarnost. Ja nisam albanski premijer, nisam čak ni albanski državljanin, državljanin sam Republike Srbije, srpske sam nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti, i smatram se patriotom; i pored toga svega ja tvrdim da je Kosovo realno nezavisna država. To je teritorija naseljena Arbanasima, koji čine apsolutnu većinu, i koja ima sve institucije i karakteristike jedne suverene države, uključujući i državnu granicu. Da li je san Arbanasa da se teritorijalno pripoje onome što oni nazivaju zemljom maticom, i da li bi to neko posmatrao kao ostvarenje vekovnog sna o Velikoj Albaniji, nije nešto što me posebno dotiče. Mene, kada je Kosovo u pitanju, interesuje kako ova ili bilo koja buduća vlast planira da razvija strategiju povratka Kosova u okvire Srbije.

Istini za volju, Srbija je izgubila suverenitet na Kosovu i Metohiji tako što su viđeniji domaćini srpske nacionalnosti za basnoslovne sume novca prodavali Arbanasima zemlju i nekretnine, seleći sebe i porodice na teritoriju centralne Srbije. Potpuno je prirodno da će jedna etnička zajednica, koja na određenoj teritoriji postane apsolutna većina, težiti da se otrgne od uticaja dotadašnje vlasti, i da će pokušati da osnuje sopstvenu državu. Šiptari su u tome imali ogromnu pomoć Amerikanaca i Evropske unije, i ono što nisu uspeli da ostvare sami ostvarili su nakon tromesečnog bombardovanja Srbije od strane NATO-a 1999. godine. Juna te godine Kosovo je postalo međunarodni protektorat sa tendencijom da vremenom postane samostalna država, i taj šiptarski dugo sanjani san im se na kraju i ostvario. To je realnost sa kojom je neophodno da se suočimo, i tek kada to uradimo možemo da krenemo dalje. Do tada ćemo tapkati u mestu i kriti se iza jeftinih parola kako je Kosovo kolevka srpstva, i kako je Kosovo Srbija. I kako se ceo svet zaverio protiv nas, ali mi eto Kosovo ne damo. Pa i ne damo ga, dali smo ga. Prošlo svršeno vreme. Ili je možda poštenije reći da smo ga prodali? To sada i nije važno.

Albanski premijer je, dakle, spornom izjavom rekao ono što bi srpskoj naciji trebalo da kaže pošten srpski političar. Možemo mi da volimo Kosovo, možemo da ga nazivamo kolevkom srpstva, možemo da obećavamo da će kad tad biti naše, možemo da tvrdimo kako je nepravda što nam je oduzeto (a pitanje je da li bi bilo oduzeto da nismo bili lakomi na ogromne novce), sve to stoji, ali realnost je sasvim drugačija. Kosovo je trenutno suverena država, i svaki državljanin Srbije koji se uputi tamo mora na graničnom prelazu da pokaže putnu ispravu. To je jednostavno tako. Kosovo nije Srbija, ono je u sadašnjoj postavci stvari za nas inostranstvo. Baš kao i Belgija, Kongo, Indonezija ili bilo koja druga država na svetu. Ono što odgovorna vlast treba da radi jeste da vodi zemlju napred u skladu sa sadašnjim stanjem stvari, i da stvara dugoročnu strategiju vraćanja Kosova u okvire Srbije. Nisu ga ni Arbanasi osvojili preko noći, oni su dugo i strpljivo radili na tome. Nije stoga Ramina izjava nikakva provokacija, niti je bilo kakav incident, on je izrekao istinu koju srpski političari ne smeju da saopšte sopstvenom narodu. To što se nama ta istina ne dopada ne znači da je to laž, ili da je to provokacija.

Provokacijom se nazvati može čekanje od 34 sekunde, koje sam pomenuo na početku teksta. Provokacija je, takođe, i to što je u proširenom sastavu albanske delegacije bio – prema svedočenju direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića – i brat albanskog premijera Olsi Rama, koji je pre nepun mesec dana ispraćen iz Srbije kao persona non grata, zbog gore opisanog incidenta na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija. Te pojave, međutim, ukazuju i na potpunu impotenciju srpske vlasti, koja je u poziciji da mora da ispuni baš svaki zahtev koji dođe iz Brisela, Berlina ili Vašingtona. Zahtevi se ispunjavaju ne da bi to na dugoročnom planu donelo Srbiji neki boljitak, ispunjavaju se da bi se i dalje ostalo na pozicijama gde postoje šanse da se okoristi u još nekoj privatizaciji, i da se zadovolje patološke potrebe za vlašću. Prisutan je tu, naravno, i strah od odgovornosti, jer jednog dana kada se u ovoj zemlji sistem promeni, i kada se počisti kompletna politička scena, veliki broj aktuelnih političara naći će se u najboljem slučaju pod ozbiljnim istragama. A u najgorem iza rešetaka. Moj lični stav je da im je tamo mesto i bez istrage.

Advertisements

One thought on “Suočavanje sa istinom

  1. Kosovo odavno nije srpsko, slažem se. Što se pre suočimo sa istinom, biće nam lakše. Kosovo su prodali Kosovari za velike pare, i to je fakat. I ne bih više o tome, što se mene tiče sa Kosovom sam raskrstila još ’76. Sa ponosom mogu da kažem da moji roditelji nisu prodali ni jedan kvadratni metar Kosova (još) :)

    Liked by 1 person

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s