Strani kapital – da ili ne?


Udarna vest u današnjem Dnevniku javnog servisa Srbije je da je italijanska firma ta i ta otvorila fabriku auto-sedišta u Jagodini, a svečanom otvaranju prisustvovao je niko drugi do srpski premijer. Smenjeni, tj. u tehničkom mandatu premijer, ali ipak je on predsednik Vlade. Nije šala! Jeste ta Vlada skroz nesposobna, pa mu on po nekoj logici dođe kao šef nesposobnih, tj. najnesposobniji među svima njima, i jeste da mandatar nije blagoizvoleo posetiti Palma city, ali su Jagodinci imali priliku da se klanjaju bar jednom premijeru. Daj šta daš, teška su vremena!

Ono što mene zanima jeste odgovor na pitanje koje je sasvim jednostavno: šta je u tom pokretanju privatnog poslića toliko važno, pa je ta informacija zauzela centralno mesto u informativnoj emisiji nacionalne televizije? U redu, slažem se, biće verovatno posla za određeni broj Jagodinaca, ali to je onda vest za lokalnu televiziju, ne za nacionalni servis. I zašto se mi, uopšte, radujemo i kao uspeh prikazujemo kada strane kompanije presele svoju proizvodnju u Srbiju? Strane firme su za preseljenje proizvodnih pogona u druge države stimulisane jednim od sledećih ili kombinacijom nekoliko faktora:

  • jeftinije zemljište i jeftinija gradnja proizvodnih pogona i pratećih objekata;
  • jeftinija radna snaga;
  • poreske olakšice i subvencije od strane države;
  • neuređenost platnog i carinskog prometa, što zapravo znači mogućnost legalnog poslovanja u sivoj zoni;

Sve ovo nedvosmisleno ukazuje na to da strane kompanije pokreću proizvodnju u zemljama u tranziciji isključivo iz ličnih interesa. I to je, ustvari, i sasvim normalno i prirodno. Nenormalno je to što se svaka Vlada iz petnih žila upinje da dokaže kako je upravo njenom zaslugom kompanija ta i ta došla u Srbiju. A narod, poslovično zatupljen i debilan, i ekstremno sebično misleći samo na svoju guzicu, aplaudira takvim vestima i raduje se, komentarišući kako eto nije sve baš tako crno, biće posla, zaradiće se neki evro. Oni koji budu imali (ne)sreću da se u tim stranim kompanijama zaposle ući će u moderni robovlasnički odnos, bez preterano velike mogućnosti da se kasnije iz njega izvuku. Zaboraviće, pri tom, da je fabrika u kojoj sada disciplinovano rade podignuta na nečijoj očevini, koja je prodata za relativno smešne novce. Pretpostavljam da iz ugla osiromašenog Srbina ta cifra može da izgleda i basnoslovno, ali je ta cena kompanijama koje zemljište kupuju smešno mala, i u svakoj takvoj transakciji naš građanin nije profitirao već je besramno zloupotrebljen (doveden u situaciju da nešto proda za cenu višestruko manju od tržišne vrednosti dobra), a sve to uz blagoslov onih za koje je (ili nije) glasao. A oni, umesto da se pokriju ušima i ćute, i pokupe svoje sitne provizije, još na sva zvona udaraju kako su baš oni doveli strance da ulažu u nas. Ne postoje merne jedinice koje bi mogle da izraze količinu licemerja vladajućih garnitura sa jedne, i gluposti naroda sa druge strane.

Nijedna zemlja na svetu nije krenula putem napretka dok nije razvila sopstvenu proizvodnju, iz koje je dalje krenuo razvoj izvoza, koji dalje omogućava neometan uvoz, i zdrav nastup na svetskom tržištu. Ne treba ova ratovima, sankcijama i korumpiranim & vrhunski nesposobnim i izdajničkim političarima izmučena Srbija, da se raduje stranim fabrikama, i ne treba da ih subvencioniše i da im daje poreske olakšice. Treba omogućiti svakome da svoj posao pokrene ovde, ali pod ravnopravnim uslovima, a subvencionisati se mora srpski poljoprivrednik pre svega, a onda se pomoći mora i mladima koji završavaju škole i nemaju mogćnost zaposlenja ili pokretanja sopstvenog biznisa. Sve te firme koje se šire po zemljama u tranziciji već dovoljno dugo posluju i dovoljno su bogate i jake da će sasvim lagano preživeti i bez srpske pomoći. Srbija neće preživeti bez dozivanja u pamet, i to je ono što me brine, ne brinu mene poslovni (ne)uspesi raznih strateških partnera čijim se dovođenjem srpski establišment diči. I prosto mi je neshvatljivo da ama baš niko ne reaguje na sve ove priče, već poput poslušnih zombija aplaudiramo kada nam se kaže, i gledamo kako ćemo se dokopati nekako bilo kakvog posla u javnom sektoru.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, sestre i braćo… vreme u kome je država imala dovoljno novca da plaća naš nerad je prošlo. Odavno. Krajnje je vreme da se dozovemo pameti i da, svako na svoj način, počnemo da dajemo doprinos preporodu ove nesrećne Stradije. I da se manemo malo Stanijinih i Soranijih sisa i guzica, da se manemo Šarićevog kokaina i perverznog iščekivanja koji će to političar biti prozvan na suđenju stoleća (a neće nijedan, Šarić da je imao neke jake dokaze, on bi to upotrebio u pregovorima oko predaje), da se manemo reality programa i da shvatimo da, gledajući te virtuelne stvarnosti, realnost prolazi mimo nas. Proći ćemo i mi sa njom, ali iza nas ostaju deca, kojoj treba ostaviti nešto u amanet. Mislite o tome!

 

Advertisements

2 thoughts on “Strani kapital – da ili ne?

  1. O zaslugama Vlade čitam i na ini jezik pretačem svakodnevno, i o italijanskim investitorima, konkretnije, nije samo Jagodina, a nisu ni samo Italijani, mada se oni sad forsiraju, pade mi na pamet i Michelin u Pirotu. Al’ nije to poenta, poentirao si ti lepo, a opet, bez tih stranih investicija, odakle da se iskopaju pare – brzo? I svi sad da počnemo da radimo, nešto bismo postigli da ostane našoj deci ili njihovoj deci. Da bi se privreda iole pokrenula, strane investicije su nužno zlo. Uslovno rečeno zlo – da, ali nužno, na žalost. Druga su stvar nesposobne vladajuće garniture i megalomanski projekti, u koje će se uložiti grdne pare, koje bi mogle poslužiti čemu korisnijem, al’ o tome trubim već odavno…

    Liked by 1 person

    • Poljoprivreda je, takođe, deo privrede. I u Srbiji bi to trebalo da bude primarna grana. Dala nam je priroda, naše je samo da radimo na uzgoju i prodaji. Umesto što se selimo u varoši, da bismo se nakačili na državne jasle. Nemamo mi ništa od tih stranih investicija, ali baš ništa. Kratkoročno imaju oni srećnici koji se zaposle u stranim firmama, pa primaju po godinu-dve koliko toliko redovne i pristojne plate. Država od toga nema ništa. A vreme prolazi u iluziji kako je to nešto pozitivno.

      Liked by 2 people

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s