Izborna tišina 2014.


Izborna tišina važi za članove i rukovodstva stranaka. Njima nije dozvoljeno da vrše propagandu ili da iznose predviđanja po pitanju izbora koji nas u nedelju (16. marta) očekuju, ali nijedan zakon to ne brani običnim građanima Srbije. Kad smo već kod izborne tišine, u Srbiji se možemo smatrati privilegovanima, u mnogim zemljama ona traje samo 24 sata (i neretko se taj dan tišine naziva „Dan za razmišljanje“), a u nekim državama ona i ne postoji do trenutka kada se otvore biračka mesta. Mi ćemo se bar malo odmoriti od silnih obećanja kojima smo obasipani u prethodnih mesec i po dana. A onda, već od ponedeljka, kako to u Srbiji obično biva, počinje sledeća predizborna kampanja, i trajaće do sledećih izbora, ma kad oni da se održe.

Da iskoristim ja ovu predizbornu tišinu, pa da postavim nekoliko pitanja, onako javno.

Kome su uopšte bili potrebni ovi izbori? Može to pitanje i da se preformuliše. Dokle BRE mislite da nas jebete u zdrav mozak? I dokle BRE mislimo da trpimo, braćo Srbi i sestre Srpkinje? Pogledao sam danas konačnu izbornu listu, i prosto sam zaprepašćen koliko stranaka učestvuje u rokadi pod radnim nazivom „Sjaši Dačiću da uzjaše Tadić“.  Ukoliko ima onih koji to još ne znaju, lista izgleda ovako:

  1. SNS
  2. SPS-PUPS-JS
  3. DSS
  4. LDP
  5. SVM
  6. SRS
  7. URS
  8. Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju
  9. Dveri – Boško Obradović
  10. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin
  11. Boris Tadić – Nova demokratska stranka – Zeleni, LSV – Nenan Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno za Vojovodinu, Demokratska levica Roma
  12. Treća Srbija
  13. Crnogorska partija – Josip Broz
  14. Lista nacionalnih zajednica Emir Elfić
  15. Dosta je bilo – Saša Radulović
  16. Koalicija građana svih naroda i narodnosti (RDS-SDS)
  17. Patriotski front – Dro Borislav Pelević
  18. Ruska stranka – Slobodan Nikolić
  19. Partija za demokratsko delovanje – Riza Halimi

Kada je pogledam ovako, ne mogu da se otmem utisku: na listi vidim imena stranaka čiji su se lideri u poslednjih 20 godina dokazali kao sebični uništivači sopstvene države, koji su u politici samo zarad ličnih i stranačkih interesa, a nekoliko imena (stranaka i lidera) uopšte i ne prepoznajem, što će reći da su skroz marginalne. Što me opet dovodi do toga da su svih 19 izbornih lista apsolutno nebitne, jer su rezultati ovih izbora bili poznati još pre nego što su izbori uopšte i raspisani. Sudbina ove nesrećne zemlje, a nesrećna je jer se nalazi na mestu na kome se nalazi, odavno nije u našim ili rukama naših političara. Sudbinu nam kroje vladari sveta, koji koriste sve poznate metode ucenjivanja i kontrole i postavljaju i smenjuju političare u skladu sa svojim trenutnim ciljevima. Stoga mi potpuno besmisleno deluju zalaganja političkih aktivista, sve ove predizborne kampanje, postizborne koalicije i marifetluci, a prosto me porazi kada primetim da neko od građana sebi dozvoli luksuz da veruje ljudima koji se u nas bave politikom.

Jedan je imao petlju da misli drugačije i energiju da povuče ovu napaćenu Stradiju napred, i vrlo brzo je to platio glavom. Dok nije ubijen od nas samih je bio proglašavan za izdajnika, stranog plaćenika, i koje se sve etikete u Srbiji ne lepe olako. Kada je platio glavom ceh, počeli su da ga veličaju oni koji su ga za života najviše pljuvali. Jedan je bio Zoran Đinđić. Ovi ostali su tu da se grabe oko mrvica i da pune još malo već dobro napunjene džepove, da nam se osmehuju sa tv ekrana i bilborda, da rasprodaju i unište još ovo malo što je ostalo da se zatre i proda, i da na kraju zamole poslednjeg koji bude napuštao ove prostore da za sobom ugasi svetlo.

Ne mora, ipak, da bude sve ovako crno, i ne mora da pobedi pesimizam. Možemo mi da se trgnemo i da krenemo na bolje, da se vratimo nekim istinskim vrednostima i da mućnemo malo glavom, da se prisetimo da imamo i istoriju, i identitet, i dostojanstvo. Da imamo pretke, da imamo i pokolenja koja ostaju iza nas. Pre svega toga, treba da se prisetimo da nam je dat mozak, da njime mislimo. Da nismo na ovaj svet došli da bismo proživotarili, da bismo preturali dan za danom dok ne odemo na neki drugi svet, ne ostavivši za sobom ama baš nikakav trag. I kao što je u carice k’o u magarice, tako je i svako od nas sposoban za velika dela. Rođenjem smo svi dobili iste šanse. Na nama je hoćemo li te šanse prokockati, ili ćemo kao Boža pub na 18 povući damu i zabosti ajnc.

Ako i posle čitanja ovog teksta želite da izađete na glasanje i da zaokružite bilo koji redni broj sa liste, zapitajte se koliko dobro želite sebi i onima koji posle vas ostaju.

‘Ajd pa tako, do nekih sledećih izbora, i do neke sledeće predizborne tišine. Zdravo da ste i živo!

Advertisements

2 thoughts on “Izborna tišina 2014.

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s