Malo o blogovima


Blog je krajem dvadesetog i početkom ovog veka postao izuzetno zanimljiva forma za sve one kojima je pisana reč – više ili manje – bliska. To je odličan način da se čovek izrazi na način na koji mu najviše odgovara, i da podeli sa posetiocima bloga svoje ideje, znanje, dileme… Na mnogim blogovima razviju se zanimljive diskusije, pogotovo ako autor piše o aktuelnim i intrigantnim temama. I ono što je najvažnije, i što mora uvek da se ima na umu, svaki blog je priča za sebe, i on prosto mora da nosi lični pečat autora. Svako ukalupljavanje bilo bi vrlo kontraproduktivno, a lepota Interneta i jeste u slobodi misli i izražavanja i pre svega u mogućnosti filtriranja informacija i u slobodi izbora. Svako od nas će čitati ono što želi, i preskakaće ono što ga ne zanima.

Budući da svako ko piše blog želi – u većoj ili manjoj meri – da se za njegov blog čuje, na društvenim mrežama su postale popularne grupe koje pružaju autorima priliku da promovišu svoje tekstove, deleći linkove sa drugim članovima grupa. Moj lični stav je da mi zaista nije važan broj ljudi koji će pročitati ono što napišem, mnogo mi je važnije da rečima uspem da podstaknem ljude na razmišljanje. O tome sam pisao u nekoliko svojih tekstova, tako da ovde neću širiti tu temu. Prateći komentare na te ranije tekstove, video sam da ljudi nisu skloni da mi poveruju kada kažem da nisam opterećen brojkama. Uvek je negde u podtekstu nepoverenje, tj. uverenje da se ni ja ne razlikujem od drugih, i da mi je važno da moj blog poseti što je moguće veći broj ljudi. Daću stoga ovde sebi slobodu da budem blago prepotentan, ali ću biti i i realan, pa da stavimo tačku na tu priču. Da želim da privlačim posetioce i da mi je važna brojka, prvo bih uradio SEOptimizaciju bloga, i služio bih se raznim trikovima. U tagove (ili meta keywords) bih stavljao najpopularnije pojmove sa pretraživača, a naslovi bi bili nešto tipa „Ceca snimila pornić“, „Karleuša se slikala gola za naslovnu stranu Kurira“, itd… I slike bi bile u rasponu od meke erotike do najtvrđe pornografije. To je proveren način da se privuče ogroman broj posetilaca. Ja to, jednostavno, ne želim. I kad smo već kod brojki, daleke 1999. godine, kada nas je NATO anđeoski milosrdno pozdravljao sa neba (a i posle toga) uređivao sam sajt čija se poseta merila u milionima hitova dnevno. Sujetu te vrste sam zadovoljio odavno, i zaista mi je potpuno svejedno koliko ljudi će videti napisani tekst, ali bi mi bilo izuzetno drago kada bi moji tekstovi u svakom čitaocu probudili potrebu da razmišlja.

Ono što mi se u sprskoj i exyu blogosferi ne dopada jeste pokušaj da se zbirke recepata podvedu pod formu bloga. To što je WordPress platforma na kojoj se lako prave i sajtovi (CMS-ovi, zapravo; Content Managment System), i što je ljudima koji vole kuvanje tako najlakše da podele recepte sa ostalim ljubiteljima kulinarstva, ne znači da su to blogovi. Blog je, iz mog ugla gledano, forma koja ne služi za razmenu recepata ili za prodaju amajlija, ili za izradu horoskopa. U normalnim sredinama za te potrebe se izradi sajt, koji se prilagodi datoj delatnosti, za to se plati neko ko je školovan za izradu i promociju sajta. Razumem da je u našem okruženju finansijska kriza, i da se ovde uvek sve radilo uz pomoć štapa i kanapa, i ja nikome ne osporavam legitimno pravo da se predstavi javnosti onako kako želi ili ume, ali treba onda ispoštovati i moje pravo da takve sajtove ne smatram blogovima. I upravo to je razlog što sam u moru sličnih grupa na Facebooku pokrenuo ExYu Blogosferu. Želja mi je da se na jednom mestu okupe svi vlasnici blogova sa prostora ExYu.

Stoga, tastature u ruke i podelite sa drugima svoje ideje, misli, zapažanja… :)

Advertisements

16 thoughts on “Malo o blogovima

  1. Moram da primetim da se u nekim stvarima ne slažem sa tobom – naime, postoje blogeri kojima je jako stalo do čitanosti i ne krijem da sam jedna od njih, ali se nikada nisu služili nabrojanim fintama za privlačenje čitalaca. Jesam promenila način formiranja naslova, jer u novinarstvu važe neka druga pravila, jes da ponekad i ubodem pravi naslov, ali smatram da čitaoce na moj blog dovodi ONO što pišem, dakle SADRŽAJ, a ne, ili na 1,2,….mestu ne sam naslov. Koji nikada nije ni lascivan ni pornografski.

    Više puta sam pominjala – sigurna sam da ne bih ovoliko pisala i imala volje da pišem još više, da nije te čitanosti. E, sad, svesno sam ušla u rizik da čitanost mojih blogova bude manja, jer sam počela da pišem i za neke portale, ali i dalje tvrdim da mi je posećenost bloga najveći pokretač.

    Drugo, gastro blogeri – i sama sam se u početku borila protiv njihove prezastupljenosti u blogerskim grupama, ali na drugačiji način. Neprekidno sam šerovala neke druge, zanimljive i vredne tekstove, i tako istovremeno njihovim autorima ukazivala na mogućnost da se i sami predstave na Fb. Naravno, ponekad sam šerovala i neki fud blog, ali najčešće onda kada ima lepu, zanimljivu u vrednu priču, a recept je samo nusprodukt.

    I sama imam par recepata na blogu, koji nikako nije kulinarski, i mogu reći da posećenost tih tekstova višestruko prevazilazi čitanost ostalih. Nije mi to bilo u planu, ali su me ljudi zamolili za recept za ajvar jer sam iz Niša, pa za Moskva šnite jer sam pominjala da imam fantastičan recept (u šta su se i uverili), pa za beskvasni hleb itd…

    Dajkle, eto recepta i za udaranje recki, ako je nekom samo do njih – stavite par doooobrih, ali stvarno dobrih recepata, uputstvo za pletenje ili pišite bilo šta o ishrani i hrani i posećenost je zagarantovana.

    Sviđa mi se

    • U jednom se sigurno slažemo, a to je da bi na posećenost bloga trebalo da utiče kvalitet tekstova. Stoji i činjenica da ti tekstovi neće sami dozvati čitaoce, i da ih na neki način treba učiniti dostupnim nekom većem broju ljudi, i upravo zbog toga su dobre grupe na Facebooku ili promocija putem drugih društvenih mreža. Ono što ne želim je da, zarad zadovoljenja sujete i povećanja posećenosti bloga, pravim kompromise i da pišem postove koji privlače ogroman broj ljudi.

      Što ne znači da ti ili bilo ko drugi radi nešto pogrešno. I u tekstu sam napisao da je svaki blog priča za sebe, i da on svakako mora da nosi lični pečat autora. I u tome i jeste lepota blogosfere – raznolikost.

      Liked by 1 person

  2. …hm…slazem se sa Tobom. ili ne, nije ni vazno. Ljudi su iz najraznoraznijih pobuda na ovom sjajnom mestu/ sire svoje ideje, politicke, verske, manipulatorske. Pisu o ljubavi, seksu, hrani, kulturi zivljenja, stanovanju…Putovanjima. Zdravlju, obrazovanju, umetnosti, sportu, nauci, magiji…Dok sam radila u RTSu nikad se nisam slikala, svakodnevno sam pisala&govorila preko satelita za milione. Nista mi nije bilo vazno, jer je bilo efemerno. Gajim ozbiljne knjizevne ambicije i stalo mi je da me citaju. Ili ne. Ni to nije vazno. Bitno je da postoji mesto.
    Dalje, ko ce vrednovati kvalitet i razabrati zito od kukolja ..Hm. Veliki broj poluobrazovanh senzacionalista ili elita okrenuta delovanju u malim grupama. *Ko ce kome ako ne svoj svome
    Svojevremeno mi je americka blogsfera ponudila saradnju, ali pod uslovom da pisem na odlicnom engleskom, sto ja ne mogu. Niko mi ovde nije ponudio saradnju, poslovnu, ozbiljnu. Nudili su mi svasta drugo…sto se u Srbiji i u slicnom svetu nudi zenama, cak i kad se bave ozbiljnim poslovima…To je moj komentar i na neki Tvoj tekst koji se bavio ozbiljnom temom, a koji nisam komentarisala, jer bi se verovatno opasno posvadjali.
    U sustini, lepo je sto si otvorio novu grupu, i ako me primas, rado cu ti se prikljuciti.

    Sviđa mi se

  3. Kao i obično, slažem se sa tobom :) Ne pratim SEO i ostala pravila koja nam objašnjavaju kako blog treba da bude posećen. Drago mi je što mi je blog posećen, ali nije mi to najvažnije.
    Što se food blogova tiče, na internetu postoji dosta portala na kojima se posle registracije mogu objavljivati recepti. Znači, ne mora da se otvara blog da bi se postavljali recepti. Ukoliko mi zatreba neki recept znam na kojim portalima mogu da ga nađem.
    Ne čitam ni blogove o modi, o putovanjima..ne volim ni poeziju..baš sam neki mrgud :) Ali, interesovanja su različita. Volim tvoj stil pisanja jer „teraš“ ljude da razmišljaju i da napišu više od onih standardnih reči-odlično je, bravo..
    Volim da čitam prozu na blogovima, političke kolumne i slične stvari. Mislim da se i u ovome slažemo..Hvala što si me primio u Ex Yu Blogosferu. I radio je odličan..memorisan je link na desktopu :)

    Sviđa mi se

    • Sa mnom se tako lako slagati… Ah… :)

      Šalim se, naravno, ali mi je svakako drago kad vidim da postoje ljudi koji razmišljaju na sličan način. I slažem se da su interesovanja različita, i da za svakoga i za svaki blog postoji mesto pod ovom virtuelnom nebeskom kapom.

      Za radio – hvala na lepim rečima. :)

      Sviđa mi se

  4. Ne mozete pisati o kreativnosti, slobodi izrazavanja kao osnovnim razlozima za pokretanje blogova, a odmah potom reci da se blogovi pisu da bi se za njih culo. Napisati tako nesto je u najmanju ruku protivurecno, da ne kazem i licemerno. I, ne mogu da se slozim sa time, jer smatram da kvalitet treba da bude na prvom mestu, a sa njime ce doci i citanost i popularnost. Pozdrav!

    Sviđa mi se

    • Ukoliko se za blog ne čuje, tj. ako ga niko ne čita, onda on kao forma gubi smisao. U tom slučaju svako od nas može da piše u nekom tekst editoru, ili još bolje u svesci, onoj lepoj, starinskoj, na linije, i da čuva svoje misli za sebe. I u tom kontekstu svaki blog koji se započne bi trebalo učiniti dostupnim javnosti, i „oglasiti“ ga na neki način. Da li će se ljudi vraćati na njega ili neće zavisi isključivosti od kvaliteta tekstova, i tu se u potpunosti slažemo. I upravo sam to imao u glavi kada sam pisao ovaj tekst. Postići posećenost korak po korak, čitalac po čitalac, kvalitetom i zanimljivošću tema, a ne prečicama. Ovaj drugi način je efikasniji, ali i kratkotrajan.

      Hvala na poseti i komentaru, i pozdrav.

      Sviđa mi se

  5. Ako je neko napravio blog da bi nešto prodao, napravio neki posao, onda mu je važno da se za njega čuje, jer mu je to jedan od načina poslovanja. Nisam opterećena brojkama, ali se radujem svakom novom čitaocu.

    Pisala sam o tome da sam postala mnogo bolja u tome što radim otkad imam blog, jer sam sa drugim ljudima razmenjivala iskustva i mišljenja.

    Što se tiče blogova o modi i receptima, nisam neki veliki ljubitelj istih, ali ima i onih koji su jako lepo koncipirani i rado ih pogledam. Svi smo različiti, svi mislimo da je dobro to što radimo. Neko voli kritike, neko ne, neko traži sugestije… Ima tu svega.

    Sve u svemu, blogovanje je zabavno. Ne opterećujem se temama, jednostavno pišem. Ne mislim da je blog nešto preterano važno u životu, nije mi prioritet, ali vidim da se neki blogeri ponašaju kao da vode banku ili Ministarstvo odbrane, pa su im reči odmerene na vagu, tekstovi hladni, dok drugi, preterano se užive, pa ideju sa kojom su počeli priču, banalizuju psovkama, grubim rečima… To su krajnosti koje ne volim, pa takve blogove i ne pratim.

    Moj blog je o svemu i svačemu, ako ne koristi, što reče Lane Gutović, ne može ni da škodi. Na kraju krajeva, lepo sam rekla, to sam ja, obična, nesavršena, a ipak jedinstvena i posebna,pa je takav i moj blog.

    Sviđa mi se

    • Slažem se da je ljudima koji se bave prodajom posećenost sajta važna. Ali ne mogu da se složim da za promociju treba koristiti blog. To, međutim, ne mora da znači da je moje mišljenje ispravno, kao što ne znači ni da ću ja od njega odstupiti :) Blogove doživljavam više kao vrstu virtuelnih dnevnika, dostupnih javnosti. Rekao sam, uostalom, šta sam mislio u tekstu, pa nema svrhe da sad vrtim istu priču.

      Hvala na komentaru, u svakom slučaju :)

      Sviđa mi se

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s