Oproštajni duel

Moglo bi vrlo lako da se desi da u ovom postu bude i po koja neprimerena reč, jer sam sebi dozvolio luksuz da se tastature latim pre nego što se utisci slegnu, te se unapred izvinjavam onim osteljivijim čitaocima bloga. A neprirodno bi bilo da sam staložen i da vodim računa o vokabularu nakon ujdurme koju su priredili predstavnici dveri. Pažljivi čitalac će primetiti da se uvek trudim da, u skladu sa svojim mogućnostima i znanjem, poštujem pravopis, a da u ovom tekstu ime tog (narodnog) pokreta, koji je čim su se nanjušili neki novci prerastao u političku opciju, pišem malim slovom. Nije omaška, radim to namerno, iskazujući tako svoje omalovažavanje. Da kojim dobrom umesto za stolom i tastaturom sedim ispred seoske prodavnice i pijem pivo sa drugarima, i da mi je pri ruci neki propagandni materijal ili ne daj bože program dverjana, vrlo rado bih se na isti ispišao, i tako vrlo eksplicitno pokazao svoj stav. Ovako, ostaje mi pisana reč.

Po društvenim mrežama se od jutros najavljuje duel između Vojvode od Feketića, u narodu poznatijeg kao Aleksandar Clark Kent Vučić, i jednog od starešina dverjana, izvesnog Boška, a nije Buha. Sam duel ne bi promenio ništa na političkoj sceni Srbije, niti bi na bilo koji način mogao da utiče na ishod predstojećih izbora, ali bi bilo zanimljivo slušati uključenja politički ostrašćenih slušalaca, koji bi Vučiću postavljali nezgodna i škakljiva pitanja. Ima neke zluradosti u meni kada priželjkujem da čujem takva pitanja, nemam ja to problem da priznam, od krvi sam i mesa, i ja osećam potrebu za nekom vrstom reality programa, ali me mnogo više interesovalo kako će se mali Šešelj snaći u datoj situaciji.

Nešto pre najavljenog termina otišao sam na sajt radija da se pripremim za spektakl, potrudio sam se da podelim info na Facebook-u, i čak sam osetio izvesnu vrstu ljutnje, ali i solidarnosti, kada sam video da stream zastajkuje, i pomislio sam da neko od SNS robota pokušava da sabotira emitovanje duela. Sa druge strane, logičnije mi je bilo da pomislim kako se sve streamuje sa nekog ne preterano brzog linka, te je navala na sajt izazvala zagušenje. Bilo mi je čudno i kada sam čuo da radio stanica stranke, koja se deklariše kao nacionalistička i izrazito prosrpska, uporno pušta Haustor. To je, po meni, fenomenalan bend, i ja ih rado slušam, i rado ih puštam na svom radiju, ali ja nisam nacionalistički obojen, i meni se može. Uredništvo tog radija šalje svojim slušaocima vrlo konfuznu poruku. To, međutim, nije moj problem, time neka se pozabave oni. Nakon još malo dizanja tenzije, prekoračenja termina, najava tipa „Sad će… ostanite uz nas… sad će duel… duel samo što nije…“, usledila je i zvanična najava.

Pomislio sam da je spikerka (voditeljka, šta li je već) pogrešila kada je rekla „Poslušajte ovu radio dramu!“, posebno kada sam čuo najavu. Ne bih da citiram sve, ali je voditelj napravio ozbiljan uvod, spominjući kako je sve već ranije i najavljeno, obratio se Vučiću, a onda je usledio šok. Umesto sada već dobro poznatog bromazepam-efekat glasa milog nam Kalifa umesto Kalifa, začulo se meketanje nekoga ko se nije udostojio čak ni da pokuša da imitira Vučića. Nisam hteo da slušam više od 20 sekundi, a i toliko samo da bih se uverio da sam, poput mnogih naivnih Srba, po ko zna koji put izigran. A onda je usledila salva pitanja u mojoj glavi.

Hoće li ovim povodom reagovati RRA i kazniti relativno anonimnu radio stanicu zbog obmanjivanja slušalaca?

Hoće li ovim povodom reagovati kabinet prvog potpredsednika Vlade?

Hoćemo li konačno shvatiti da svaka šuša šilji kurac na nama, i podsmeva nam se direktno u lice?

Hoćemo li konačno shvatiti da je došlo krajnje vreme da uzmemo govnjivu motku i sve zajedno ih oteramo na političko smetlište? Može i u Vinči, ne pravim pitanje.

Postoji li granica prljavosti političkog marketinga u Srbiji, ili će nas potcenjivati sve dok kao stoka poslušno izlazimo na izbore i dajemo im legitimitet?

Hoće li neko iz dveri naći za shodno da se javno izvini svima koje je doveo u zabludu?

Mene lično što se tiče, i onaj gram simpatija koje su imali – zbog zalaganja za očuvanje tradicionalnih vrednosti, a pre svega zbog negovanja kulta porodice – izgubili su. Ovim postupkom su se izjednačili sa svim političarima na srpskoj sceni, pokazavši nam još jednom da zaista nismo narod, već smo stoka. Koju treba jebati sve dok ćuti i dok se namešta. I dok se raduje kada joj se dobace mrvice sa stola, da ne crkne od gladi.

Još jednom se izvinjavam za nešto oštriji rečnik, ali stoka drugačije ne razume. Uostalom, kome smeta, ne mora da čita.