Donacije


Donacije, kako to srpski zvuči!

Od kako je na ove prostore, na belom konju i na čelu kolone, dojahao plavooki maršal poznatiji u narodu kao Joška Broz, ljudi na ovim prostorima počeli su da se navikavaju na život na tuđ račun. U njegovom čarobnom i najboljem-na-svetu modelu komunizma živeli smo od kredita koje je on šmekerski uzimao gde je hteo (i mogao). Kruže priče da je bio mason, pa da je dobijao kredite po tom osnovu, kruže i neke druge legende, ali je činjenica jedna – zadužio se kao nijedan vladar sa ovog kontinenta. I mi smo na osnovu tih kredita (koje će otplaćivati generacije) živeli u iluziji. Uz lažnu socijalnu sigurnost, i uz nigde u svetu poznat režim – plata ide, a ja ležim. Kompletna privreda je posle Drugog svetskog rata postavljena na vrlo rđave temelje: od paorske zemlje, koja treba da bude okrenuta poljoprivredi, i da kao takva hrani pola Evrope, postadosmo zemlja gde je selo izumrlo, jer su se svi sjatili u gradove i posao pronašli ili u administraciji ili u fabrikama koje su podignute po nekom burazerskom sistemu. Slušam neke starije sugrađane koji sa setom pričaju o tim vremenima, i spominju silne privredne gigante, nesvesni valjda činjenice da su to sve bili gubitaši, koje je u životu održavao isključivo strani kapital u vidu kredita. Kada je Broz otišao sa ovog sveta, i kada je netragom nestala opcija povoljnih (iako je ta povoljnost vrlo diskutabilna) stranih kredita, naslednici su malo promenili taktiku. Princip je, međutim, ostao isti.

Sve je počelo da se svodi na donacije. Bilo da se radi o dobrovoljnom zajmu za preporod Srbije, bilo da se radi o prevarama uz pomoć piramidalne štednje (Dafiment banka, Jugoskandik i bezbroj drugih sitnijih igrača), bilo da se radi o kreditima u koje smo besomučno uletali kod inostranih lihvara, bilo da se radi o toliko izvikanim donacijama od stranih prijatelja. Jeste, ceo svet jedva čeka da Srbi spiskaju i ono što nemaju, pa da im prijateljski doture još desetak ili stotinak miliona evra. Prijatelji su to, ne gledaju oni interes svoje države, njima je važno samo da mi troškarimo i da naši političari ostanu na vlasti (uz pomoć donacija) što je moguće duže. Nije uopšte važno što oni ljudi daju donaciju za jedno, a te pare odu u sasvim druge svrhe. Njih to prijateljski ne zanima.

Mislim se tako nešto, pa ne mogu da se otmem utisku da nam je država kurva. U onom originalnom značenju te reči. Funkcionišemo dok drugi plaćaju. Umesto da se već jednom probudimo i osvestimo, da pogledamo realnosti u oči. Da shvatimo gde leži naša budućnost, i da se okrenemo tome. Da rasteretimo gradove, da vratimo život u ruralnu sredinu, da njive ne prodajemo stranim investitorima kao građevinsko zemljište već da na njima sejemo pšenicu, kukuruz, da sadimo voćnjake, da ulažemo u ono što nas je vekovima održavalo. Da raskrstimo sa srpskim snom da se nakačimo na državne jasle i da se trudimo da radimo što je moguće manje, očekujući da država stvori novce za naš lagodan život. Svi političari od pada Miloševića na ovamo u predizbornim kampanjama obećavaju da će smanjiti državnu administraciju, a onda kad zasednu u fotelju dovode još novih ljudi, zapošljavaju familije, kumove, prijatelje, komšije… I kancer se samo širi. I sve više izjeda ovo malo napaćene Srbije što pokazuje znake života.

I sad dolazim do još jedne pojave, koja je u poslednje vreme uzela maha. Sve više je humanitarnih akcija u kojima se apeluje na ljudsku solidarnost da se pomogne nekom detetu, koje boluje od teške bolesti za koju ovde nema leka. I najčešće država, kroz medije koje kontroliše, a i kroz izvesne poreske olakšice, stane iza svake od tih akcija. Ne želeći da ovde otvaram priču na temu „Ko je taj koji odlučuje kom detetu treba pomoći, a koje treba pustiti da umre?“, ja za sve sadašnje i buduće vlastodršce u Srbiji imam jednu veliku molbu.

Reformišite socijalnu zaštitu, zdravstvo, poresku politiku i sve ostale relevantne segmente na taj način da svako dete u Srbiji ima jednaku šansu da bude zdravo.

Nemojte dovoditi ljude u situaciju da se ponižavaju i mole, pružite svojim građanima bar mrvu ljudskog dostojanstva, i bar kada su deca u pitanju. Nemojte dozvoliti da se na društvenim mrežama šire statusi o tome kako je potrebna pomoć za dete to i to, već napravite fond koji nećete spiskati za dnevnopolitičke potrebe, i iz koga ćete finansirati lečenje svakog deteta rođenog u Srbiji. Ako ste pali na svim ispitima, i ako ste dokazali da ste moralne i političke prostitutke koje se jebu za svaku, ma koliko sitnu, donaciju, nemojte dozvoliti da nam se i deca leče na taj način. I da nečiji život zavisi od toga da li će se poslati dovoljno SMS-ova na neki humanitarni broj.

Eto, ja znam da vam je agenda pretrpana, ali bih voleo kada bi bar neko od odgovornih našao vremena bar da pročita ovu molbu. Pa možda mu nekad i dopre iz guzice u glavu.

Advertisements

4 thoughts on “Donacije

  1. Uf, zanemeo sam. Ovo je jedan odličan tekst! Vlast se boji da smanji administraciju zbog opšte pobune koja bi sigurno usledila. Zato prvo moraju privući strane investicije ali takođe pomoći pravim privatnom sektoru kroz beneficije ali i rešavanjem birokratije, raznih ,,Mica ubica“. Tako bi stvorili nova radna mesta i rekli: ,,Evo sada ima gde da radite“ i polako smanjivala taj postkomunistički aparat.

    Sviđa mi se

    • Nema ovde nikoga ko je spreman da podnese ličnu žrtvu, već sve ostavljaju za neka buduća vremena, a oni čerupaju što se očerupati može. I rasprodaju još ovo malo bede koja je preostala.

      Hvala na komentaru, Miloše.

      Sviđa mi se

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s