Srpski supermeni

I mediji i društvene mreže preplavljeni su u poslednja dva dana slikama i klipovima sa severa Vojvodine, gde situacija nije ni malo prijatna. Kolone vozila zavejane u smetovima, vetar koji šiba i do 140 km/h, i na sve to noćas je bilo i ledene kiše. Svi elektrosnki mediji takmiče se u brzini prenošenja vesti sa što je moguće bombastičnijim naslovima. Što je samo još jedan od dokaza da je novinarstvo u Srbiji odavno izumrlo, i da se sve svodi na dizanje tiraža tekstovima koji imaju veze sa ružnom stranom života.

Ovo što se dešava u Feketiću i okolnim mestima jeste nešto što zavređuje pažnju i što traži solidarnost, tu zbora nema. Postoji u ovoj državi, međutim, ma kako ona neuređena bila, Ministarstvo unutrašnjih poslova, i u okviru tog ministarstva postoji i Sektor za vanredne situacije. U tom sektoru angažovani su ljudi koji su obučeni za delovanje u posebnim uslovima, i oni iz budžeta primaju platu da u slučaju nepogoda reaguju i spašavaju ljude. I oni su angažovani kada su se pojavili prvi smetovi i kada se prva kolona vozila zaglavila. U pomoć Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije po pravilu uvek priskaču i ostali pripadnici oružanih snaga – policija i vojska. Ljudi koji su fizički spremni za izazove, i ljudi koji su opremljeni mehanizacijom i tehnikom.

Kako onda protumačiti odlazak prvog potpredsednika Vlade Srbije A. Vučića u Feketić, ako ne kao vrlo jeftin način za sticanje političkih poena u predizbornoj kampanji? Ja bih još i razumeo da je otišao na lice mesta, pa iz nekog pokretnog štaba rukovodio akcijom evakuacije građana, to bi neke logike i imalo, iako je to posao prvenstveno Dačića, jer je on na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, a i premijer je. Ali slikati se onako pred kamerama, kako propada u sneg noseći dete, ali hrabro i nesalomivo nastavlja dalje, više je od degutantnog. I nikada mi neće biti jasni ljudi kojima smeta to što takav prizor nazivam patetičnim i što takav postupak smatram atakom na ovo malo pameti što sam uspeo da sačuvam. Smeta im što ja „kritikujem“ (iako ja ne kritikujem, već se sprdam, i koristim legitimno pravo da stvari nazovem svojim imenom), a ne smeta im što ih neko jebe direktno u mozak.

Još jednom ću ponoviti da ova država ima službe koje se angažuju kada su ovakve situacije, i uopšte nema potrebe da jedan foteljaš ide na lice mesta da bi se slikao pred kamerama.

Diskutujući o Supermenu Vučiću na jednoj društvenoj mreži, otvorila se i tema drugog srpskog Supermena – Đokovića. Ovaj drugi je, doduše, puno puta osvetlao obraz Srbiji, i najbolji je ambasador koga smo ikada imali, i dokazao je puno puta svoj patriotizam, te ga nikako ne bih poredio sa Vučićem. Ostaje, međutim, pitanje: šta će Đoković (sa sve porodicom) u Feketiću? Ne mogu da se otmem utisku da je i tu reč o marketingu. Sva uključenja na autoput ka Subotici su zatvorena, te je samim tim i saobraćaj na tom putu zabranjen, ali eto, za Noleta može da se napravi izuzetak. U redu, zaslužan je građanin, i treba mu progledati kroz prste. Ali sa kojim ciljem je pošao tamo? Šta on može što ne mogu ljudi iz Sektora za vanredne situacije? Možda može da prođe tamo gde ne mogu tenk ili buldožer? Možda može da sleti tamo gde ne može helikopter?

Mučan utisak ostaje posle svega što se izdešavalo, i ja ne mogu da ne zaključim da će se svaka tragedija ili nepogoda iskoristiti za ličnu promociju. Vučić mi je jasan, on se prostitucijom bavi profesionalno (politika je, kažu, najveća kurva), nisu mi jasni branioci Vučićevog postupka. A Đoković mi baš nije jasan, šta mu je to trebalo?