Ceca nacionale

Digla se velika Internet graja oko toga da li Ceca nacionale treba ili ne da peva u novogodišnjoj noći ispred Skupštine u Beogradu. Pokreću se i potpisuju peticije, traži se od privremenog gradskog veća da ukine tu „sramnu“ odluku i da ne dozvoli srpskoj majci da uveseljava naciju, zgražava se i mlado i staro. Lično me uopšte ne zanima ko će i da li će pevati na dočeku ispred Skupštine, jer nisam pristalica dočeka. Bilo da je u kućnoj, bilo u uličnoj varijanti. I još više od samog dočeka me iritira sva ta pretpraznična euforija, ali o tome ću na drugom mestu. Ovde mi je zanimljiv fenomen zvani silikonska zabavljačica iz Žitorađe, u narodu a i organima gonjenja poznata i kao premijerova Zemljakinja.

Da se mi, prijatelji, razumemo u startu. Ne postoji loša stvar koju ja Ceci kao čoveku ne bih mogao da prišijem. Počev od toga da se od malih nogu upustila u avanturu zvanu „biti estradna umetnica u Srbiji“, pa preko udaje za osvedočenog kriminalca (koji to nije ni krio, čak je s ponosom isticao koliko je puta bežao iz raznih zatvora diljem Evrope), do titule kurtizane i zabavljačice vođa Zemunskog klana. Lično je vidim kao ljudski talog, i to je ono što mislim o njoj kao čoveku. Ne bih joj, da dođem u priliku (a srećom ne dolazim) ni ruku pružio. Čak je, iako važi za seks simbol, ne bih ni posedovao. Ni onako srpski, iz inata. I duboko sam ubeđen da joj je mesto u nekom od zatvora, ili u najmanju ruku radnih logora. Ali to je moje lično mišljenje o osobi koja se zove Svetlana Ražnatović. I ono je potpuno irelevantno za ovu priču.

Ceca je u Srbiji megazvezda, i može kao od šale da napuni stadion koji hoće. Ili bilo koji veći prostor. Njeni koncerti na Ušću su to nedvosmisleno pokazali nekoliko puta. I tu činjenicu ne može niko da ospori. Dan posle mnogi pljuju narodnjake i koncert, ali vešto kriju činjenicu da su ipak otišli. Ili bar krišom gledali prenos na TV-u. Što govori o njima, ne o Ceci. Iza srpske majke, bila ona ovakva ili onakva, stoji moćna muzička mašinerija, i sve je to šou biznis. To što ona to ume da nosi na savršeno dobar način, samo govori o tome da je ona gurnuta u pravu vatru. Harizmatična je, i pored toga što je u priličnoj meri neobrazovana, ipak je seljački pronicljiva, što je vrlo često važnije od inteligencije ili obrazovanja. Zapravo, ta seljačka pronicljivost i jeste spoj inteligencije i mudrosti.

Za Cecu rade najveća imena srpske estrade. Kakva nam je država, takva nam je i estrada, i može se do Preobraženija diskutovati da li iko od estradnih „umetnika“ zaslužuje da se tako naziva. Ali tu smo gde smo. Da nam neko dovede Hor bečkih dečaka, prosečan Srbin bi sa zgražavanjem rekao da neće da gleda te evropske pederčine. I kada se slavi rođenje deteta, veridba, venčanje ili ini događaj, ne sluša se repertoar Beogradske filharmonije, već se udari po trubačima i pustoj turskoj rokačini. I u čemu je onda problem priznati da smo nacija koja voli narodnu muziku? Pri tom, Ceca peva sve, samo ne narodnjake. Njene pesme se već godinama ne razlikuju ni po čemu od hitova Magazina, Alke Vuice, Severine ili ne znam koga sve ne. Osim što ona forsira malo taj svoj prozukli triler, na koji široke mase svršavaju u talasima.

Zamislite za trenutak da slušate radio, i da niste bili u zemlji 20-ak godina. Životom garantujem da postoji bar deset Cecinih pesama za koje biste mogli da kažete da su odlične, i bar još toliko za koje bi se reklo da su dopadljive, pevljive. Percepcija se drastično menja kada znamo ko ih peva. Onda to odmah postaje šund, sranje, to je sramota slušati, to je odraz nekulture i primitivizma… A sve to onda govori o selu koje iz nekih od nas nikako da izađe, a koga se stidimo.

Stoga nikako ne razumem buku koja se digla oko dočeka uz srpsku majku. Ova nacija je iznedrila Cecu, i nacija je voli. Postoji određeni procenat ljudi kojima se ona ne dopada, kojima se gadi, koji je ne vole, slažem se i sa time. Ali taj procenat nije relevantan. Kao što su irelevantne i besmislene priče o tome kako je to udarac na kulturu. Ovo je Srbija, ovo nije britanski dvor, i Beograd i Srbija zaslužuju da se opuste i provesele uz Cecu i njoj slične heroine. To je isto ono glasačko telo koje je glasalo za Tomu Nikolića i naprednjake. Tražili smo takvu vlast, imamo je. Tražili smo takvu zabavu, imamo je. I dosta je bre više tog foliranja!