Vidovdan 2013.


I bi Vidovdan!

Srbinu najmiliji datum, a mazohistički je omiljen valjda zbog brojnih poraza doživljenih upravo na taj dan, konačno dođe i ove godine. Čekali smo ga kao ozebao sunce. Neki zbog toliko željenog (?) i obećavanog dobijanja datuma o početku pregovora o pristupanju EU, neki zbog od nacionalnog značaja spektakla na Ušću. Dvojac Dačić-Vučić se prosto utrkivao u davanju spektakularnih izjava kako će konačno i napaćenoj Srbiji svanuti, kako mi nećemo prihvatiti nijednu odluku EU osim one o konačnoj odluci da se Srbiji pruži šansa da uđe u društvo odabranih. Bez obzira na to što je Srbija od svog nastanka, kada veliki deo država članica EU nije ni postojao, srce Evrope i raskrsnica svih važnih puteva, i bez obzira što se Evropska unija raspada i sve otvorenije postaje Četvrti Rajh.

Samo onima koji su lišeni svakog dodira sa stvarnošću nije jasno da Kosovo od 9. juna 1999. godine nije u sastavu Srbije, i samo njima može biti nejasno da ćemo ga pod svoje skute možda i nekada vratiti dugom i pametnom diplomatskom aktivnošću. Za to su nam, međutim, potrebni sposobni i pametni državnici, i za to nam je potrebna jaka država. Srbija nikada u svojoj istoriji nije bila više uništena, i naša je pregovaračka pozicija toliko loša da bi samo intelektualno vrlo limitiran čovek mogao da pomisli da mi možemo da ostvarimo uspeh u bilo kakvim pregovorima. Niti imamo šta da ponudimo, niti imamo čime da „ucenimo“. U situaciji smo da su čak i ratni zločinci poput Tačija poštovaniji učesnici pregovora od naših nosača koferčića. Sejali smo, sada nam valja i žnjeti. Svega toga su ovi na vlasti svesni, ali ih to nije sprečilo da zarad sticanja jeftinih političkih poena potpaljuju kvazinacionalne priče, i još jednom dokažu Srbinu da je glup. Prirodno glup. I sklon manipulacijama svih vrsta.

I kada je konačno došao dan da se Dačić i Vučić pojave pred nacijom i otvoreno kažu da su u Briselu izduvali, i da smo preživeli još jedan u nizu nacionalnih poraza, i kada je možda bilo vreme da narod na taj „sveti dan“ pozovu na jedinstvo i da raspišu referendum sa pitanjem „Da li želimo u EU?“, oni su mudro na najgledanijoj srpskoj televiziji (što je tema sama po sebi), uz pomoć Željka Srušićemo-Đilasa Mitrovića, pustili koncert udovice rahmetli Ražnatovića, u svetu poznatijeg kao ratni zločinac i osvedočeni kriminalac. I radnik Državne bezbednosti, doduše, osvedočeni takođe. Broj službene legitimacije poznat arhivu Službe. I tako se Srbija u danu presudnom za njenu budućnost još jednom podelila. Na one koji pljuju plemkinju sa Dedinja (ili kurtizanu iz Žitorađe, neka je zove kako ko hoće) i sve njene pristalice, i na one koji je do imbecilnosti obožavaju i nazivaju je srpskom majkom i kraljicom. Jebeš EU, jebeš datum, jebeš nacionalni interes, važnija je Ceca.

Tri će dana da se trese gora, rodiće se miš, Vučić će sa svojim EliotNes timom da otvori novu aferu, i toliko najavljivani Vidovdan leta gospodnjeg 2013. će pasti u zaborav, kao da ga nikad nije bilo. A bilo ga je. I poraženi smo. Srbin bi rekao da nam je Evropa uterala do balčaka. Budući da me je u ovakvim danima prosto sramota što sam deo naroda kome su mozgovi toliko isprani, ja to neću reći. Reći ću samo… Ma, neću ni to!

Srećan vam Vidovdan, Srbi!

Advertisements

2 thoughts on “Vidovdan 2013.

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s