Evropski datum


Ko o čemu – baba o uštipcima. I vojnik o skraćenju. I kurva o poštenju. I srpski političari o evropskoj budućnosti Srbije, i o istorijskoj važnosti značaja dobijanja datuma za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniiji. Da krenem odatle da je EU veštački nastala tvorevina, koja se sve više i očiglednije pretvara u IV rajh, na čijem čelu umesto Adolfa jaše Angelija, evropska kćer najmilija. I sad je odjednom postao ključni nacionalni interes napaćene Srbije da se priključi onima protiv kojih su se naši očevi i dedovi borili? Partizani i četnici su se, svako na svoj način, krljali sa Hitlerom i njegovim slugama, a mi decenijama kasnije pomirismo crvene i Ravnogorce, da bi zajedno ljubili skute SS naslednicima. Lepo, bogami! I pre svega vrlo patriotski!

Gledajući ovog – Bože me oprosti – mučenog i prepodobnog Vučića, za koga sve vreme imam utisak da ga muči dijareja, pa je stegnut i u strahu da će se obrukati u javnosti, ne mogu da ne postavim sebi neka pitanja. Kad već njemu ne mogu. U startu da se ogradim i da kažem da se zaista divim hrabrosti koju je iskazao u borbi protiv visokog kriminala, jer bez obzira šta ja o njemu mislio, tu je pokazao da ima srce. I da je spreman da rizikuje i svoj i živote svojih najbližih. Svestan sam ja da on negde iz pozadine ima podršku i ohrabrenje, ali u nekoliko je jako zajebanih osinjaka dirnuo, i ne postoje policija ili vojska koje mogu da mu garantuju stopostotnu bezbednost. I pored svega toga, ja ne mogu da se ne upitam šta bi sa Dačićevim koferčetom, i šta bi sa obećanjem da neće biti nedodirljivih, i da će se svako krivično delo procesuirati. Ne samo da taj predmet negde skuplja prašinu, već je isti taj osumnjičeni i predsednik vlade i srpski šerif. I isti taj osumnjičeni na ključna mesta u Srbiji raspoređuje svoje saradnike, kao u stara dobra vremena kad je tata Sloba vedrio i oblačio ovom našom Stradijom. Nije valjda da Vučić ima muda da pokaže zube okorelim kriminalcima, a da nema petlju da se konfrontira sa koalicionim partnerom? Razumem ja da mu je Dačić potreban da zajedno sa njim sruše i poslednju žutu bastilju (beogradsku), ali zar je rušenje Đilasa toliko važno da moraju i vlastita govna da se gutaju?

I dokle će više da zamajavaju ovaj narod pričom o Evropi? Srbija je deo Evrope od svog postanka, i niko nas odatle ne može eliminisati, osim ako nas neko ne satre vojnički, pa od nas na karti napravi jednu veliku livadu, poput Katice u Radovanu III: čas posla od kafanče poljanče. Što je toliko važno da nas prime u Uniju? Zarad relativno sitnih kredita koje ćemo skupo plaćati, i zbog kojih će i generacije posle nas grcati? Mi smo svakako sluge, sa i bez članstva, i naši političari nisu ništa drugo do poslušnici čelnika jakih država, koje imaju svoje interese na Balkanu, i kad je već tako, zašto to ropstvo moramo i da ozvaničimo? Ja bih mnogo više voleo kada bi se političari brinuli kako da zaposle nekoga ko im nije rodbina ili kum, kada bi omogućili ovom narodu da zaradi bar za čisto preživljavanje, kada bi se okrenuli malo vaspitanju omladine, i kada bi se trudili da iskristališu političku platformu čiji je dugoročni cilj stabilizacija zemlje, koja je na rubu bankrota, moratorijuma, i svega lošeg što može da se desi jednoj državi. Kada bi na neki način stimulisali i sprečili mlade da napuštaju domovinu, umesto što im olakšavaju da idu trbuhom za kruhom, dajući im jasan signal da ovde ni sreće ni budućnosti nema. Kada bi radili na suzbijanju bele kuge. Kada bi bar jedan dan u nedelji izabrali da budu ljudi, a ne to što jesu.

Kakva bre crna EU, kakvo crno članstvo, kakvi datumi? Izraelske novine ovih dana pišu o Hrvatskoj, koja nije raščistila sa prošlošću, i koja još uvek nije zauzela stav po pitanju fašizma i koncentracionih logora, sa Jasenovcem na čelu. U jednoj Nemačkoj, koja je po pitanju demokratije od Balkana hiljadama godina daleko, nisu dozvoljeni skupovi (neonacista) koji veličaju Hitlera, u jednoj Italiji je nezamislivo da se održi skup u čast Musolinija, ali se zato u susednoj Hrvatskoj bez problema na Tompsonovim koncertima pevaju ustaške pesme, i bez problema se organizuju skupovi na kojima se nose transparenti koji veličaju Pavelića. Pa zar se težnjom da uđemo u EU izjednačavamo i sa takvom državnom politikom? Što deklarativno ne osudimo, i protiv čega ne dignemo glas, dali smo mu saglasnost. Tako to biva u politici.

Gledajte, gospodo i gospođe drage, kako da omogućite Srbiji da preživi, i da u tunelu ugleda makar tračak svetla, ne zamajavajte više ovu stoku od naroda pričama o Evropi, u kojoj smo odavno, i o Kosovu, koje odavno nije u Srbiji. I gledajte kako da ne pravite od sopstvenog naroda totalne degenerike, puštajući im farme, veliku braću, preljubnike, dnk i ostale analize. Ako vam je do države i naroda stalo. Ako nije, terajte se i vi i oni koji su za vas glasali u tri lepe pičke materine. Pa kako nam bude.

Advertisements

One thought on “Evropski datum

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s