Medijska prostitucija

Devedesete godine prošlog veka bile su toliko ružne da je svako normalan pomišljao da ružnije ne mogu biti. Jedno od skaradnih obeležja tog vremena su svakako bile i sponzoruše, kao i njihovi sponzori; sa famoznim „4P“ – pejdžer, pištolj, plavuša, Pajero. Sponzoruša je, zapravo, sofisticiran naziv za prostitutku, koja svoje telo prodaje za poklone i noćne provode. Ukoliko tu bude i nešto keša, još bolje. Ona se, međutim, za razliku od poštenih prostitutki – koje se za svoju koru hleba bore i po suncu, i po kiši, na snegu, na ulici, po budžacima i zabačenim parkinzima – vozila u udobnim džipovima i provodila po fensi lokalima. Kako su te (zapravo duboko) nesrećne devojke pravdale roditeljima skupe poklone, odeću, parfeme, u vreme kada se jedva sastavljao kraj sa krajem, i koliko su zapravo roditelji prećutno odobravali kurvanje – tema je za neki drugi put.

U vreme masovne pojave sponzoruša u Beogradu je postala popularna Silikonska dolina (ulica Strahinjića bana, u samom centru Beograda, prepuna „fensi“ kafića i restorana, gde se izlazi da bi se bilo zapaženo). Istu tu ulicu sada okupiraju pripadnici onoga što se u Srbiji zove džet set, bizMismeni (sa sve M) i ostali preko-noći-sam-se-obogatio-vidi-mi-lanac zavodnici, u pratnji jedne nove generacije prostitutki, koje u današnje vreme zovemo starletama. Jedno vreme sam taj pojam jednostavno ignorisao, reč kao i svaka druga, a onda sam stavio prst na čelo. Kako se to postaje starleta, majku mu? I šta to zapravo – u ovoj napaćenoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu – konkretno znači?

Kada ne zna kako da dođe do nekog dinara, i kako da ispliva iz anonimnosti, devojka se prijavi u neki reality show. Bogu hvala, na svakoj televiziji ih ima koliko hoćeš. Tamo se smuva sa nekim, ili spontano i sasvim slučajno dozvoli da je kamera uhvati gologuzu, ili napravi skandal bilo koje vrste; načina je mnogo, izbor istih nije preterano bitan, važan je rezultat – biti primećen(a). Reality show dođe i prođe, ali mudre ili vešto vođene devojke lepo unovče tu popularnost, i budući da zapravo i nemaju zanimanje, pa se ne mogu nazvati ni pevačicama, ni igračicama, one postanu starlete. Nema veze što pojam sam po sebi ima kurvast prizvuk, ono ‘star’ daje nazivu zvezdanu dimenziju. I kao takve se pojavljuju kasnije po tabloidima, TV emisijama, zovu ih na razne strane, a one se smeškaju i gledaju kako da što bolje unovče svoj izgled. Po meni je to najklasičnija prostitucija: prodajem svoje telo (svoj izgled). I zarad fizičkog izgleda (a pri tom se ne bavim modom ili sličnim zanimanjem, gde je izgled jedan od preduslova) „uspem u životu“. Na umu imam konkretno izvesnu Draganu, oprostićete mi što joj ne znam prezime, koja je prvo bila balerina u serijalu „Zvezde Granda“, onda se pojavila (mislim) na VIP Farmi, i tamo je prezentovana kao bivša devojka jednog od mladih pevača. To je bio kriterijum da i ona bude VIP! Očijukala je malo sa njim, siktala na njegovu aktuelnu devojku, ali i flertovala i mentalno se mazila sa moralnom nakazom iz Semberije (za neupućene: Miloš Pedofil Bojanić). Ti reality programi budu aktuelni, pa padnu u zaborav, ali je mlađahna Dragana prvo bila voditeljka (ah, kakvo skrnavljenje tog teškog zanata) na ružičastoj televiziji, a sada je, kao nesvršeni student na privatnom univerzitetu savetnik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije.

Ono što mene zanima je zapravo sledeće: kakvim snom spavaju roditelji pomenute Draganice, ali i svih ostalih starleta, koje se prostituišu i pri tom ih cela nacija u tome prati, a dobar deo iste te nacije ih čak i podržava? Osećaju li se ponosno što su im ćerke „uspele“, ili se osećaju skroz poniženo i degradirano? Koliko u evrima iznosi nadoknada za poniženje i životni poraz? Da li je moguće da klasično kurvanje doživljavaju kao uspeh u životu? Mnogo je pitanja, a odgovore zaista ne znam. I voleo bih kada bi mi ih neko dao. Suludo je očekivati da ih dobijem iz prve ruke, ti roditelji bi na takva pitanja verovatno odgovarali ćutanjem i gutanjem knedle, ali eto… Kada bi me bar neko prosvetlio…