SMS mafija


Što je veća kriza, to su kafane i kockarnice punije. Tako je bilo od kako je sveta i veka, čovek se u muci za slamku hvata, pa tako ili reši da beži u alkohol i (što bi rekao dobri i čestiti Balašević) tako lakše život odrobija, ili se okrene igrama na sreću jer u njima vidi jedini izlaz iz mraka u koji svakodnevno tone. Posle pijanstva bude malo mamurluka i glavobolje, ali to i nije tako strašno, pogotovo ako ne pređe u rutinu. Posle kocke je, međutim, glabovolja mnogo veća.

U sklopu Vučićeve borbe protiv tajkuna, mafija, korupcije & ostalog smeća, UBPOK je krenuo sa hapšenjem organizatora TV kvizova. Nema greške, ta hapšenja su definitivno nešto što je vrlo pozitivno, ali čovek ne može da ne postavi sebi nekoliko pitanja, koja prosto bodu oči.

Za početak – da li je moguće da se tek sad ustanovilo da su astrolozi, tarot tumači, vidovnjaci i kvizovi jedna od najtransparentnijih prevara, na kojima su pojedinci zgrnuli ogromne pare? To se sve dešava na raznim TV stanicama, i apsolutno je bilo nemoguće ne primetiti da se nešto dešava. Tu čak ni Koštunica ne bi mogao da kaže da nije bio obavešten, toliko je ta pljačka uzela maha. I u redu je što su pokrenute istrage protiv vlasnika i direktora mafijaških firmi koje se – ah, lepog li zakona – bave „posredovanjem u komunikaciji“, ali šta je sa ostalima koji su na istim tim prevarama zgrtali enormne količine novca? Hoće li i njih zakačiti radikalno napredna metla, ili će se oni provući a ceh će platiti samo oni koji su se drznuli da zarađuju a reket ne plaćaju? Zarađivala je tu i država (kroz PDV), zarađivao je Telekom koji iznajmljuje linije/brojeve, a zarađivali su i vlasnici TV stanica koji su dobijali procenat za emitovanje emisija tog tipa.

Što se kvizova, astrologa & ostalih tiče, matematika je vrlo prosta, kao i mehanizam na koji su građani ove napaćene zemlje pljačkani. Iza samo jednog broja koji treba pozvati i osvojiti novac, nagradu ili pak kupiti šarenu lažu od priučenih astrologa i vidovnjaka, stoji ni manje ni više nego 180 linija, što znači da istovremeno na čekanju može da bude upravo toliko gledalaca. Uzevši u obzir cenu minuta od 59 dinara (50 + PDV, a to znači da se i budžet punio tim prevarama), i činjenicu da jedan gledalac može da čeka najduže 10 minuta (kada ga automat seče, i tera ga da okrene broj ponovo, jer se uspostava veze plaća posebno), dolazimo do zanimljivih cifara. 180 x 59 x 10 = 106.200 dinara za blok od 10 minuta. Budući da te emisije traju uglavnom po 2 sata, ova cifra se množi sa 12 (blokova po 10 minuta) i dobija se fantastičan iznos od 1.274.400 dinara za dvočasovnu emisiju (oko 11.300 evra po današnjem srednjem kursu). Od te cifre Telekom, kao državno čedo, uzima 40%, a organizator se snalazi sa tričavih 60 procenata, od kojih plaća TV stanicu gde je emisija emitovana, voditelje, astrologe, itd. Telekom, dakle, za samo 2 sata na samo jednoj TV uzme oko 4.500 evra, ni luk jeo ni luk mirisao. A hapse se oni koji luk i jedu i mirišu, ali i uzmu manji deo opljačkanog novca.

Ostaje i pitanje šta je sve ove godine radila Radio-difuzna agencija. Ili to može biti ne spada u njihov delokrug rada? I vrapci na grani su pevali da je RRA formalno zabranila emisije u kojima se ljudi bave predviđanjem sudbine, kao i kvizove, ali je to važilo samo za stanice sa zemaljskom frekvencijom. Televizije koje se emituju preko kablovskih operatera su i dalje neometano išle sa takvim programom, jer nisu zakačene zabranom. Niko me ne može ubediti da to nije urađeno vrlo planski, da bi se i dalje pljačkalo, ali se i stvorio privid da se država navodno bori protiv tog zla. Država je vrlo mudro podelila teritoriju, i od svakoga uzimala svoje: državna lutrija na televizije sa nacionalnom frekvencijom, ovi sitniji pljačkaši na televizije sa „sitnijom“ gledanošću. I svima lepo.

Osim građanima, koji padnu u očaj kad im stigne telefonski račun. U isti očaj u kome se nađe kockar kada baci poslednji novac na broj na ruletu, i onda shvati da je promašio. Lepo je bilo dok se nadao, adrenalin je učinio svoje, ali je sve to trajalo kratko, a kajanje traje jako dugo. Narodna izreka, međutim, kaže da posle jebanja nema kajanja, pa to može da se primeni i ovde. Ko god je bio spreman da čeka beskrajno (znajući da to debelo plaća) da mu neka od sisatih i veštački plavih prognozerki protumači život na osnovu rasporeda planeta, ili da mu najveći-na-teritoriji-Srbije-zajebant Milan Tarot prorekne sudbinu iz karata, taj i treba da plati, jer svaka škola se plaća. Slično važi i za one ljude koji su besomučno okretali brojeve telefona misleći da su drugi glupi, pa ne znaju (primera radi) da je buđelar novčanik, i eto, oni će za čas posla uzeti 10.000 dinara. I taj mehanizam je tu vrlo providan, u kvizove su se javljali članovi ekipa koje ih realizuju, davali pogrešne odgovore na više nego prosta pitanja, i tako odugovlačili i doprinosili dinamici kviza, a ako bi se i javio neko ko zna tačan odgovor – i to je neko iz ekipe.

Sve u svemu, građani su ojađeni, država i njeni monopolisti su napunili svoje kase, a ceh će platiti oni koji su banku dali da u kolo uđu, ali ni sa dve nisu mogli iz kola da izađu. Nije mi žao ovih što su pohapšeni, i onih kojima će lisice tek škljocnuti na rukama, nije mi posebno žao ni onih koji su plaćali enormne telefonske račune. Žao mi konja. I žao mi je što neće biti pohapšeni oni koji su to sve dozvolili, i koji su se tu obogatili više od pohapšenih.

Advertisements

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s