Privatnost na webu


Na samom početku je neophodno naglasiti da apsolutne privatnosti na globalnoj mreži nema. Svaki bajt poslat iz računara prelazi određeni put, i tokom tog putovanja ga je moguće presresti. Ko nije spreman na tu soluciju ne treba ni da se kači na Internet. Postoje načini da se nadgledanje komunikacije oteža, u većoj ili manjoj meri, ali se na kraju sve svodi na to da je svaka razmena podataka putem Interneta dostupna i trećim licima. Koliko je tih trećih lica, i koliko su oni zainteresovani konkretno za našu komunikaciju, to je druga tema, ali Veliki brat svakako ima mogućnost da nas gleda.

Društvene mreže kao što su Facebook i Twitter imaju – bar deklarativno – za cilj spajanje ljudi i omogućavanje neometanog protoka informacija na globalnom nivou. Popularizacijom takvih mreža svet je u bukvalnom smislu postao veliko selo, u kome se sve sazna gotovo momentalno. To je dobra strana priče, kao što je i onaj deo o povezivanju ljudi, upoznavanju, prevazilaženju samoće, itd… Sve te mreže, međutim, koriste se i za prikupljanje što je moguće većeg broja informacija o svakom svom članu, i to se radi na više načina. Jedan od njih su nekada ozbiljne, nekada šaljive „ankete“, i nije retkost da se za učešće u tim anketama ponudi i osvajanje neke nagrade. Nagrada u celoj priči nije bitna, ono što je važno je da se od što je moguće većeg broja ljudi prikupe informacije, sa kojima se kasnije može baratati. Drugi način je naizgled dobronamerno upozorenje i saveti da se pojača bezbednost ličnog naloga na mreži, tako što će se uz njega prisajediniti kućna adresa, broj mobilnog telefona, ime nekog od roditelja, ime dece, itd… Polazeći od toga da tu nema zadnjih namera, ljudi to obično i urade, pogotovo što se kod takvih „predloga“ uvek naglasi kako će privatni podaci biti dostupni samo administratorima mreže, te se nikada neće zloupotrebiti. Slažem se da se možda neće zloupotrebiti, ali će se svakako upotrebiti. Što za formiranje korisničkih baza na osnovu demografskih podataka, što za najrazličitija marketinška istraživanja i plasman robe određenoj ciljnoj grupi. I tu se otvara široko polje za diskusiju: neko će reći da je to legalna upotreba podataka, a neko će (i ja sam u ovoj drugoj grupi) reći da je to grubo kršenje privatnosti. Ukoliko sam se učlanio na Facebook da bih razmenio informacije i poruke sa prijateljima, rodbinom, saradnicima i kome god ja poželim, to ne znači da sam dao dozvolu da budem bombardovan propagandnim porukama, i da sam dao dozvolu da se barata mojim ličnim podacima.

Da se razumemo u jednoj stvari: ja ne krijem ništa, i u svom profilu na Facebooku držim lične i porodične fotografije, registrovan sam pod pravim imenom i prezimenom, uz profil stoji moj broj telefona, i u tom slučaju ne vidim problem ako neko iskoristi te podatke. Na mrežu sam ih stavio lično ja, sopstvenom voljom, i to je nešto sa čime nemam problem. Veliki je, međutim, problem ukoliko se upotrebe neki drugi podaci, poput privatne prepiske, što nije uopšte toliko redak slučaj. Opet da naglasim, ja nemam problem sa tim, jer nemam sagovornike kojih bih se stideo, niti pričam o bilo čemu o čemu ne bih govorio i javno, ali je nadgledanje i zloupotreba informacija iz privatne prepiske kršenje – ustavom svake zemlje zagarantovanih – osnovnih ljudskih prava na privatnost, i to je više stvar principa nego štete koju će pojedinac ili grupa ljudi pretrpeti. Svako ko se zanosi idealom da se privatna prepiska ne nadgleda živi u velikoj zabludi. Sva komunikacija na društvenim mrežama se nadgleda i arhivira.

Isti princip je u pitanju i kada je prikupljanje informacija o građanima od strane raznih institucija koje na to nemaju pravo. Prilikom otvaranja tekućeg računa ili podizanja kredita u banci građanin je obavezan da o sebi da mnogo više podataka nego što bi to bilo potrebno. Jedinstveni matični broj građana jedan je od podataka koji bi trebalo da bude svetinja, i njega bi trebalo da znaju isključivo onaj čiji je JMBG, organ koji ga izdaje i ovlašćene službe (MUP i eventualno Ministarstvo odbrane, kada su u pitanju aktivni ili rezervni pripadnici vojske). Taj broj se, međutim, traži (i dobija) gde god da se okrenete: u domu zdravlja, u elektrodistribuciji, u banci, u pošti, itd… I ljudi ga daju potpuno bezbrižno, prihvatajući to zdravo za gotovo, i čak i ne razmišljajući o tome da su u doba modernih tehnologija davanjem tog broja otvorili sebe i svoju privatnost velikom broju ljudi. Sledeći logiku velikih brojeva, među svim tim ljudima će se sigurno pronaći i neko ko će privatne podatke zloupotrebiti. Sa druge strane, isti ti građani jako lako odustanu od traženja informacija zadovoljivši se odgovorom kako je to nekakova državna ili službena tajna, ne znajući na koje sve informacije imaju čak i ovako lošim zakonom zagarantovano pravo.

O svemu ovome može se vrlo detaljno pročitati na sajtu poverenika za informacije od javnog značaja, a ko želi može da prati Rodoljuba Šabića i na Twitteru.

Advertisements

4 thoughts on “Privatnost na webu

  1. Juče sam komentarisala s mamom razne grozne emisije tipa „Preljubnici“, gde se do samih kostiju ogoljava nečija privatnost, makar to bilo i odglumljeno, ali nesporno je da ljudi sami trče da svoje suze i smeh i tužne životne priče proliju pred kamerom, zarad nekog zrnca „popularnosti“, što je sve krajnje tužno. Tako da… To što uvek postoji neki Veliki brat koji nas gleda je jedna stvar, a druga stvar je što se mi sami, na ovaj ili na onaj način, trpamo pred njegovo svevideće oko. Kao i u slučaju raznih ogavnih rijalitija, tako i na društvenim mrežama sve zavisi od pojedinca – svevideće oko će videti ono što mu MI omogućimo. Tj ti, ja, Pera, Mika, kao pojedinci. Osim IP adrese, to valjda vidi sam. :o)))

    Sviđa mi se

  2. Bas si lepo ovo napisao , nemam ni ja sta da krijem jer sam svesna da je sve javno Kao i ti imam fotografije svoje i svoje porodice Nikad nisam problema a isto tako i ocekujem da necu . Elem ovo je za mene lepo druzenje a za moju firmu dobra reklama .:)

    Sviđa mi se

  3. Hm, privatnost na netu ne postoji. Samo me zanima, a vezano je za posao Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zašto su svojevremeno uputili neku vrstu anonimne ankete javnim preduzećima, u kojoj bi se zaposleni izjasnili, između ostalog i o tome na kojim bi se to radnim mestima mogao naći korumpirani državni službenik. S obzirom da smo svi zaduženi jedinstvenom IP adresom, time ova anketa svakako nije anonimna. Da li sam popunjavala anketu, manje je bitno… zanimaju me rezultati, pa ako neko zna gde to mogu da pronađem, bila bih mu jako zahvalna, jer ipak su to informacije od javnog značaja.

    Sviđa mi se

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s