Radikalno napredno


Ovih dana ne može da se živi od iščekivanja novih afera i hapšenja, od silnih amnestija, od straha za bezbednost izgladnelog nam predsednika. I onda se čovek upita ko to po nama jaše, a nije petao. Niti smo mi kokoške. Pre ličimo, izgleda, na ovce.

Nemam pravničko obrazovanje, te su možda moji komentari i neprimereni, i ja se u tom slučaju duboko izvinjavam srpskom šerifu Aleksandru, ali ne mogu da se otmem utisku da su predistražne radnje zapravo radnje koje se obavljaju pre pokretanja istrage. I onda ja tako neuk pomislim da je to nešto što radi policija, pre nego što tužilaštvu preda dokazni materijal o eventualnom i tek-treba-da-se-dokaže krivičnom delu. Sve policije u svetu imaju praksu da se o istragama koje su u toku ne govori, upravo da se iste ne bi kompromitovale, i da se osumnjičeno lice ne bi pripremilo na vreme na ono što ga čeka. Obično se te pripreme obave u vidu spontanog odlaska na višedecenijski odmor u neku od egzotičnih zemalja diljem sveta, a koja po pravilu nema sa našom državom saradnju na polju izručenja osumnjičenih za krivična dela. Tako da ova udaranja u talambase o stezanju obruča oko Miškovića jako liče na predistražne radnje u slučaju Bogoljub Karić, kada je istom kroz medije plasirano koliko treba da plati da ne bi i dalje bio the person of interest policiji i tužilaštvu. Pa kad se Bogi presabrao, pokupio je lepo prnje i otišao u London. Rekao bih ja da se i sada Miškoviću zapravo ispostavlja profaktura. Pa jal’ plati, jal’ pakuj kofere.

Amnesti nešnal (organizacija za ekspresna i po-burazerskim-kriterijumima pomilovanja) sa Andrićevog venca krenula je sa akcijom „Ispraznimo naše zatvore, zatvorenici nemaju šta da jedu“, i to sa nekih aspekata – pogotovo sa stanovišta da je u zatvoru najviše nevinih, a da su oni najveći krivci uveliko na slobodi – i ne bi bilo tako loše. Da se Presveti velikomučenik i pomilovatelj Toma nije malo u toj igri zaneo, pa je počeo da oslobađa ljude i (citiram) dalje krivične istrage. Shvatam ja da je Džajić legenda našeg fudbala, shvatam i da Vučić obožava Zvezdu (i sve njene zvezde), i slažem se da je proces protiv Džaje montiran, ali u želji da dokažu silu i svemoć radikalno napredni Toma i Aca napraviše čoveku medveđu uslugu. Umesto da puste da se proces okonča, i da čovek (kad je već preturio preko glave sramno hapšenje i još sramniji boravak u istražnom zatvoru) na sudu dokaže svoju nevinost, i tako čista obraza stane na čelo kluba, oni napraviše tako da će večito ostati crv sumnje: da li je bio kriv, pa su ga moćnici spasili, ili je ipak bio nevin? Na stranu što su se odmah oglasili i drugi osumnjičeni iz procesa koji se vodio protiv Džajića, jer logično je da sada i oni budu oslobođeni. Jednom rečju, dežurni za potpisivanje telegrama čestitki i saučešća je sebi dao malo preveliku slobodu, i preuzeo je funkciju i tužioca, i sudije, i kadije, a i Boga. Ne bu to na dobro izašlo, kad tad će mu se sve to vratiti kao bumerang. To što će se njemu vratiti mene ne brine, mnogo me više brine to kako će se to odraziti na sve nas.

O bezbednosti svih građana Srbije, pa i o bezbednosti državnih funkcionera, brine MUP Srbije, bar bi tako trebalo da bude. Sudeći po medijskoj buci koja se danima ne sleže oko bezbednosti kolone u kojoj se vozi predsednik države, mediji su preuzeli od MUP-a tu brigu, i sada oni brinu kako se i kada ko prestrojava kada lutajući karavan veselog Tome cirkuliše gradom. U nekoj normalnoj državi bi se toliko spočitavani incidenti (koji to možda jesu, možda nisu; ne znam) rešavali daleko od očiju javnosti. Svi ti ljudi iz predsednikove pratnje su više nego sposobni da vozilo koje ih ometa u kretanju udalje od kolone, i tako sačuvaju bezbednost čuvanog lica. I uvek je u njihovoj neposrednoj blizini i automobil sa službenim licima koja će problematičnog vozača saslušati, i ukoliko za to postoji potreba privesti. Došla nam je radikalno napredna vlast, pa se neće valjda opet desiti – kao u slučaju Bagzi – da se uhapšeni pusti jer je u pitanju (opet citat) trgovački putnik koji se bori da obezbedi ukućanima ručak. Uopšte ne shvatam potrebu da se udara na sva zvona i da takve stvari budu centralna tema u svim medijima, osim ako se time ne šalje vrlo jeftina, bizarna i podmukla poruka tipa „Evo i na nas, kao i na pokojnog premijera Đinđića, atakuju!“. Tim pre što je isti taj Tomislav Nikolić ubijenom premijeru Srbije poručivao da obrati pažnju na zdravlje, jer su i neki drugi hramali pa ih više nema.

Sve u svemu, mnogo bih više voleo kada bi se ova vlast potrudila da pokrene sa mrtve tačke privredu, da pokaže delima da je prekinuto sa širenjem državnog aparata, da učini bilo šta što će građane Srbije trgnuti iz gladi i omogućiti im makar minimum dostojanstva. Ne traže ti građani baš toliko mnogo. Eto, za početak neka budu bar dva ljudska obroka dnevno, ne moramo mi da jedemo tri puta kao što se to radi u svim normalnim državama. I neka, isto za početak, preusmere uterivače dugova na velike dužnike, pa kad Zvezda i Partizan duguju zajedno preko 60 miliona dinara za struju neka naplate te pare od njih, a onim nesrećnicima koji duguju po nekoliko hiljada dinara prvo dajte radna mesta i isplatite im lične dohotke, pa ako ni onda ne plate – pošaljite reketaše. Ovako ispada da umesto radikalnog napretka imamo status quo. Samo su Kurta i Murta zamenili mesta, jedan sjahao a drugi uzjahao.

Advertisements

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s