Olujna presuda


Haški tribunal za ratne zločine počinjene u bivšoj SFRJ doneo je u petak presudu koja je oslobodila hrvatske generale Gotovinu i Markača odgovornosti za zločine počinjene tokom akcije Oluja, u kojoj je suštinski izvršeno etničko čišćenje teritorije koja se tada nazivala Republika Srpska Krajina. Uprkos svim naporima da shvatim emotivne reakcije – običnih ljudi ili političara, svejedno je – ne uspevam u tome. Tribunal u Hagu je pravosudni organ, politizovan do krajnje granice, i toga je trebalo da budemo svesni onda kada smo kukali i molili da nas prime u Ujedinjene nacije, pod čijim patronatom ovaj Sud i funkcioniše. Podsetiću one sa slabijim pamćenjem da smo kao ogromnu pobedu slavili ponovni prijem u organizaciju čiji smo jedan od osnivača, i Koštunica je tada zbog tog prijema bio postavljan na pijedestal. Isti taj neobavešteni Koštunica i sada (i onda) pljuje po Tribunalu u Hagu, a nesporna je činjenica da je upravo njegova Vlada isporučila najviše Srba osumnjičenih za ratne zločine.
Na kraj pameti mi ne pada da branim Gotovinu, Markača, kao ni bilo kog ex-jugoslovenskog generala. Svi oni treba da budu procesuirani i da – ukoliko im se dokaže direktna krivica – budu adekvatno kažnjeni. Ono što mi u ovoj medijskoj frci koja je podignuta oko presude sa početka ovog teksta smeta jeste potpuno odsustvo racionalnog razmišljanja. Direktni krivci za akciju Oluja su:

  • Slobodan Milošević
  • Franjo Tuđman

Oni su izazvali rat, oni su (nešto pre rata, nešto tokom samih ratnih dejstava) dogovorili podelu teritorija, Milošević je taj koji je izdao sprski narod u SAO Krajini. I vrapci na grani znaju za famoznu depešu, poslatu preko Jovice Stanišića, kojom je regularnim snagama vojske naređeno da se povuku i da ostave teritorijalce i stanovništvo na milost i nemilost hrvatskoj vojsci. Predaja Knina je dogovorena mnogo pre samo Oluje, tokom razgovora dva zlikovca u Karađorđevu, o čemu postoje brojna svedočanstva različitih obaveštajnih službi.

Ne razumem, stoga, toliku buku oko oslobađanja Gotovine i Markača. Ukoliko je Hrvatska kao država uspela da izlobira njihovo oslobađanje, i ukoliko ih je dočekala kao nacionalne heroje, to samo govori o ozbiljnosti države kada je u pitanju briga o sopstvenim građanima, kao i o njihovom mišljenju o ratu u bivšoj SFRJ. Niko Srbiju nije sprečavao da lobira za oslobađanje svojih generala, ali je ovdašnjim vlastima bilo podesnije da osumnjičene za ratne zločine hapse i isporučuju, a sve zarad obećanja da će tako lakše dobiti pare od tog Zapada, po kome tako zdušno pljuju u predizbornim kampanjama i dnevnopolitičkim prepucavanjima. Prodali bi oni i majke rođene za šaku dolara, a ne neke tamo generale ili vojnike.

Ne mogu reći da odobravam presudu Gotovini i Markaču, još manje mi se dopada histerija sa kojom su dočekani u Hrvatskoj, ali isto tako ne osećam nikakvu nepravdu. Osećam samo zgađenost ponašanjem naših državnika u odnosima sa međunarodnim institucijama. I ne želim da zavirujem u tuđa dvorišta i dižem buku oko smeća koje tamo vidim, dok zajednički ne počistimo prokletu avliju u kojoj živimo.

Advertisements

2 thoughts on “Olujna presuda

  1. Akciju „oluja“ je organizovala i sprovela CIA kao i sve slicne akcije u svetu. Milosevic i Tudjman su samo bili puki sahovski pioni a druga je stvar sto Hrvati svoje generale slave ( sto je normalno svuda u svetu ) a nasi pod uticajem raznih „domacih“ medija i nevladinih „udruga“ pljuju.Uostalom davno je Nusic napisao: “ U Srbiji prilike su take babe slave preziru junake, i zato srpska deco ne mucte se dzabe, srpska deco postanite babe“. Ako izracunate koliko vremena su razne Kandicke, Pavicevicke, Vuco, Biserko i ostale biserne „babe“ dobile medijskog prostora i vremena na “ B 92″ i sl. medijskim kucama u zadnjih 20 god. a koliko recimo jedan Sljivancanin sve ce vam biti jasno.

    Sviđa mi se

    • Upravo o tome se radi, drago mi je da još neko razmišlja makar na sličan način. Hrvati su (preko Španaca) Gotovinu uhapsili u društvu prelepe žene, u luksuznom restoranu na Tenerifima, dok je ispijao šampanjac. A naša vlast je Mladića iščeprkala u trošnoj seoskoj kući, ofucanog, u trenerci. Fantomskog Karadžića a.k.a. Dabića je navodno uhapsila u gradskom prevozu na periferiji grada. Toliko o našem odnosu prema nama samima.

      Sviđa mi se

Ostavi komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s